Прочитај ми чланак
Већ виђено. То је латиноамеричка серија, коментарише политички аналитичар и председник „Напредног клуба”, историчар др Чедомир Антић најављено формирање новог блока републичке опозиције, чије темље из Крагујевца ударају договором ДС и „Заједно за Шумадију”. У интервјуу „Дневнику” Чедомир Антић
Историчар др Чедомир Антић даје и своје виђење актуелних збивања и сценарија на покрајинској сцени.
• Како Вам изгледа политичка сцена Војводине у маратонској теми реконструкције покрајинске власти?
– Протекли месеци показали су тачно шта је аутономија Војводине осмишљена 2001. и 1974. године. Она није ништа друго него начин олигархизације српске демократије с потенцијалном могућношћу да под притиском споља и развојем унутрашње кризе постане питање државности Србије и њеног распада по узору на црногорски модел.
Пошто СР Немачка и САД од 2012. имају друге приоритете и играче у Србији – што је, наравно из много разлога, од којих су неки везани и за дубоке унутрашње недостатке наше државе, привремено – „војвођанско питање” се изгубило: пропало на изборима, нестало са списка уставних и политичких проблема и недоумица Србије.
Чедомир Антић
Оно је сада у ствари онакво каквим га замишља 99 одсто политичара у Србији и 95 одсто политичара у Новом Саду – монетарно-лукративно. Напредњаци би желели да сами преузму власт у Покрајини, али немају подршку из ЕУ и САД, без које се то не би усудили да учине, иако могу.
Политичке снаге које су тежиле постепеном одвајању АП Војводине су подељене, имају друге приоритете. Бојан Пајтић као председник ДС-а за сада има и некакве дужности и амбиције према целој Србији. Реконструкција покрајинске власти данас има функцију опоравка и можда обједињавања опозиције. Преговори показују партитократску природу наше демократије.
• Да ли је то решење и које је, по вама, најоптималније?
– Мислим да је нелогично да странке из исте предизборне коалиције или оне које су се одвојиле пре шест месеци сада преговарају о опстанку једне владе која би у марту добила подршку десетак процената становника АП Војводине. Рекао бих да су све те странке у већој мери демократске од СНС-а, али реч је о малој разлици.
Најбоље би било да у споразуму што већег броја парламентарних странака буде извршена ревизија Устава и укинута недемократска АП Војводина. Модерни региони у Срему, Банату и Бачкој свакако би више користили грађанима, имали аутентичније управе и не би оволико зависили од воље олигархија у Београду или политичких интереса СР Немачке.
• Како коментаришете приче о промени Устава Србије по којима треба да буде промењен и положај Војводине, с аспекта ЛСВ-а, а можда и неких других, ка већим овлашћењима?
– Од 2001, па ни од 1945, АП Војводина се није показала као функционална, ни као демократска… Не видим како би већа овлашћења и конфедерализација Србије донели бољи квалитет политике коју ти политичари воде. Овде није реч о жељи грађана, пошто ДС и СНС нису добили гласове на идејама аутономије, а ЛСВ и остале аутономашке странке никада нису добиле више гласова од, рецимо, политичких странака мађарске мањине.
Ипак, данас нико јавно не говори о укључивању северне Србије у Мађарску, али због грамзивости београдских политичара стално расправљамо о томе да ли да им дамо да у име грађана севера располажу још једним политичким ентитетом који има велику моћ и располаже значајним новцем.
• Ко, заправо данас, с ким од политичких актера може, а ко не, и на покрајинском и на републичком нивоу, и зашто?
– Могу сви са свима… То је много пута доказано. Само је у питању како ће бити подељени моћ и новац.
