Прочитај ми чланак
Хиљаде студената већ у току неколико дана блокирају улице у неколико рејона Хонгконга. Они траже промену процедуре одржавања избора шефа извршне власти Хонгконга, коју је предложио Пекинг. Иначе, избори ће бити одржани 2017. године.
Власти Кине су први пут дозволиле да се Хонгконшанима пружи право да путем свенародног гласања изаберу шефа месне администрације под условом да ће кандидата бити највише 2-3 особе, те сви они морају да прођу претходну процедуру потврђивања од стране колегијума бирача, који контролише Пекинг. Међутим, учесници студентских протеста траже дозволу за све кандидате да се балотирају на изборима, као и укидање процедуре претходног одобравања претендената од стране Пекинга.
Позадину догађаја у Хонгконгу објашњава руководилац Центра проучавања Југо-Источне Азије, Аустралије и Океаније Института оријенталистике РАН Дмитриј Мосјаков.
То су у знатној мери инспирирани нереди. С једне стране, то је повезано с упитом за спровођење 2017. године свеопштих избора. С друге стране, у ширем смислу, очигледно је да тиме САД демонстрирају Кини да имају веома озбиљне инструменте утицаја на ситуацију у земљи. Или ће кинеске власти растерати учеснике нереда, како су то оне учиниле на тргу Тјананмен 1989. године, те би Американци рекли: видите, какав је тај кинески режим, који је спреман за демократију да пуца или растера људе, или ће оне покушати да ступе с њима у неке контакте. Међутим, ту се крије опасност обухватања Шангаја, Гванџоу, других кинеских градова.
Многи експерти сматрају да догађаји у Хонгконгу подсећају на типичну «обојену револуцију», те су масовни нереди настали тамо уз помоћ САД. Вашингтон и његови савезници користе протестни покрет као нови инструмент притиска на Пекинг. Пред микрофоном је професор катедре политикологије МДУ Анатолиј Петренко.
Обратимо пажњу на сам назив протестног покрета, који данас у Хонгконгу организује ове масовне акције – он се зове «Окјупај сентрал». Знам да је Хонгконг недавно престао да буде колонија Велике Британије. Међутим, становништво сматра себе Кинезима. Ипак протестни покрет има енглески назив. По правилу, то су млади. Психолошки процес социјализације се код њих тек одвија. Млади су подложнији различитим изјавама. Код њих је изражена жеља да нешто постигну својим снагама, протестују, боре се. Све те нијансе младалачке психологије у овом случају користе амерички политиколози, психолози и други.
Кина је званично упозорила САД да се не мешају у послове Хонгконга. Међутим, јасно је да је један од стратешких задатака САД стварање појаса напетости око Кине дуж периметра њених граница. Између осталог, од момента стварања Кине 1949. године наставља се конфликт око острва Тајван. Управо њему, сматрају многи експерти, Американци сугерирају да не би се зближавао с Кином. Осим тога, Вашингтон иритира, што западне санкције траже од руских компанија да мењају Лондон и Њу-Јорк као тржишта капитала за Хонгконг и Сингапур. Поред тога, Хонгконг, према признању већине стручњака, као финансијски центар је много поузданији од Лондона и Њу-Јорка.
