Прочитај ми чланак
Српска рвачка нада Дамјан Ђорђевић од победничке медаље преко напорних тренинга… (Фото Мики Величковић)
Седамнаестогодишњи Дорћолац Дамјан Ђорђевић тренира два пута дневно, усавршава рвачке захвате и све чешће побеђује.
Сцене рвачких захвата нижу се као на филмској траци. Тренинзи са спаринг-партнерима, вежбе с неизбежним Билијем (рвачком лутком), на струњачама и разним справама, чак и на камионској гуми по којој се беспоштедно удара маљем. А у жижи – Дамјан Ђорђевић, 14 пута првак Србије у рвању, од пионира до кадета.
Овај седамнаестогодишњи Дорћолац и синоћ је упорно тренирао у Рвачком клубу „Партизан”. То му је други свакодневни тренинг. Први је (преподневни) на терену ФК Дорћола, и то искључиво кондициони.
„Рвање изнад свега, није ми тешко, навикао сам”, каже Дамјан и тврди да га је према рвању усмерио отац. Дружи се с Дорћолцима у „Аласу”, а рвачки идол му је „руски медвед” Александар Карељин, најбољи рвач грчко-римским стилом свих времена: освајач три олимпијска злата, деветоструки првак света, дванаестоструки првак Европе.
Од српских рвача највише цени Александра Максимовића, а посебно респектује Уроша Чулића, узорног Дорћолца који је био првак света у греплингу (борилачки спорт који обједињује бразилску џијуџицу, рвање и џудо).
Дамјан је, иначе, био и учесник младих нада у рвачком кампу Русије.
„Рвање је на овим просторима помало заборављен, иако је један од најтрофејнијих српских спортова”, указује Дамјанов тата Душко Ђорђевић, заљубљеник у рвање, и подсећа да је Рвачки клуб Партизан пре три године био екипни шампион Европе.
Дамјан Ђорђевић иде у Спортску гимназију у Београду. Стручњаци кажу да овај перспективни спортиста испуњава свих пет услова, неопходних за доброг рвача: гимнастика, акробатика, снага, техника и брзина. Побеђивао је, уосталом, и у трчању на средње стазе – на традиционалном кросу општине Стари град, и то пет пута.
Дамјан је складно грађен и брзо успоставља рвачку доминацију, тврде стручњаци. Кратак врат, јаке груди, раван стомак, мало повијена леђа, снажне руке и ноге – то су његове физичке предиспозиције. Ту је и природна надареност Дамјана Ђорђевића, сјајна кондиција као и разрађена техника.
Развио се у снажног и перспективног рвача који ће идуће године из кадета прећи у јуниоре (18 година), а затим – с 20 година – постаће и сениор, када треба да крене расплет озбиљне рвачке прича.
Овај рвачки кадет с Дорћола почео је да тренира грчко-римски и слободни стил још као пионир (са седам и по година) у Железничару, код тренера Љубише Стошковића – ловца на рвачке таленте. После ентузијасте Стошка, тренер у Железничару био му је Батрић Караџић, а у Партизану – Срђан Клисарић.
Бошко Кецман, Дамјанов садашњи тренер, иначе угледни рвачки стручњак, каже да је његов пулен сазрео за ефектније победе, да је упоран, перспективан, борбен, набијен кондицијом и техником. Дамјан је на добром рвачком путу а недавно је променио и категорију – сада је на 66 килограма, указује Кецман.
У 17 година постигао је завидну репутацију и серију успеха: 14 пута првак Србије у рвању грчко-римским и слободним стилом, 12 пута шампион Купа Србије, 11 пута првак Београда и низ међународних победа и освојених турнира.
Упорно тренира два пута дневно, усавршава рвачке захвате и верује да његово време у овом олимпијском спорту тек долази.
(Политика)
