Прочитај ми чланак
Претешке речи заменика председника Српске радикалне странке Немање Шаровића премијеру Александру Вучићу да се „не игра главом“ и не хапси Шешеља по повратку у Србију наишле су на оштру осуду некада колега из исте странке, данас владајућих напредњака, који истичу да радикали у ствари прете смрћу челницима државе и владе. То је у јавности наметнуло дилему може ли Шаровићев наступ да буде третиран као кривично дело.
– Треба се борити против некажњивости.
Србија је, такође, земља у којој су овакве изјаве пролазиле некажњено, али верујем да у једном тренутку мора да се стави тачка на то и да се реагује како неко не би помислио да је дозвољено одлучити се на такве кораке и промовисати нешто што може да заврши само насиљем – каже Милан Антонијевић.
Његово упозорење Вучићу, према оцени потпредседника СНС-а Игора Мировића, представља „голу мржњу“ према политичким противницима и нескривену намеру да се силом изазову и политички сукоби и немири.
– Посебно су за осуду отворене претње практично смрћу председнику Републике и Владе Србије јер се на тај начин директно прети већини грађана који су на слободним, демократским изборима изабрали и Томислава Николића и Александра Вучића – рекао је Мировић.
Његов колега, потпредседник СНС-а Горан Кнежевић позвао је надлежне да хитно реагују на „скандалозне и срамотне претње са митинга СРС-а“.
Да има основа за реакцију Тужилаштва, каже директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић јер „постоји дело угрожавања сигурности које штити представнике највиших државних органа“.
– Кад се анализирају све поруке с митинга, верујем да постоји доста основа да Тужилаштво реагује и да да виђење таквих претњи и навода, нарочито кад се има у виду све што се дешавало у Србији – казао је Антонијевић и подсетивши на сличне претње изговаране 2003. указао да Србија има то тешко наслеђе.
Те године је као радикал Томислав Николић такође са митинга поручио премијеру Зорану Ђинђићу да је „и Тито пред смрт имао проблема са ногом“, док Шаровић прецизира да је он на Видовдан навео да су „сви који су хапсили Шешеља од Тита до Ђинђића“, подразумевајући и Слободана Милошевића, „давно нестали са политичке сцене“.
– Хистерична реакција власти показује диктаторску природу режима и стварање атмосфере линча, али не према свемоћној власти и диктатору на њеном челу, већ према сваком ко се усуди да тај режим критикује – казао је Шаровић за „Вести“.
Плаше се Војиног повратка
Војислав Шешељ остао је доследан и од српске власти није тражио гаранције током евентуалног боравка на привременој слободи у Београду, већ је то уместо њега тражио хашки суд. Вучићев кабинет има рок да до среде донесе одлуку.
Премијер Александар Вучић је упитан у Андрићграду да прокоментарише наводе радикала одговорио:
– Мислите то што кажу да ћу да завршим као Ђинђић? Данас је сувише велики дан да изговорим и једну лошу и ружну реч о малим људима – одговорио је премијер и лидер СНС-а.
– Медијска паљба по Војиславу Шешељу на вест да би он могао да дође у Србију све је израженија. Премијер Александар Вучић и председник Томислав Николић избегавају да изнесу јасан и званичан став Србије о давања гаранција Трибуналу.
С друге стране, Хаг нема начина да објасни по ком основу држи утамниченог Шешеља једанаест и по година у Шевенингену – каже за „Вести“ међународни експерт за стратегију др Милан Димитријевић.
По мишљењу адвоката Саве Анђелковића, кључни проблем Хашког трибунала јесте како да реализује Шешељев повратак а да не изгуби кредибилитет!
– Судије овог суда као и тужиоци не знају право и законе, па после једанаест и по година тумарања по мраку крше основна Шешељева права – истиче Анђелковић.
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић такође сматра да је проблем Шешељевог једанаестогодишњег хашког тамновања случај без преседана.
– Хаг сада покушава да пребаци део одговорности за своју неспособност на српску владу, која је донекле у праву, што се нећка да прихвати врућ кромпир – каже Вукадиновић и истиче да је и евидентан страх српске власти и Шешељевог повратка.
– Логично би било да се српска власт, ако већ не може да се „одбрани“ од Хашког трибунала, односно њихове одлуке да привремено пусти Шешеља на слободу, позове на случај Рамуша Харадинаја и да тражи од Трибунала да и Шешељ може да се бави политиком и да привремну слободу не изједначавају с кућним притвором – сматра Вукадиновић.
(Вести он лајн)
