Никозија — Завијањем сирена данас у зору је у градовима и селима слободног дела Кипра обележена 40. годишњица почетка војне инвазије Турске на север те острвске државе.

Север Кипра је и даље под турском окупацијом, а земља је и данас подељена, упркос многобројним дипломатским покушајима.

Истовремено су окупационе власти такозване – међународно непризнате – „Турске Републике Северни Кипар“ славиле у присуству председника Турске Абдулаха Гула, сматрајући да је 1974. десант тешко наоружаних турских војника био „мировна операција“: да наводно заштите турску мањину на Кипру после покушаја пуча ради присаједињења тог медитеранског острва с Грчком.

У недељама после инвазије, Турска је окупирала 37 одсто територије Кипра што је приморало 160.000 кипарских Грка и десетине хиљада кипарских Турака да напусте своја села. По званичним изворима кипарских Грка, у сукобу је погинуло 3.000 људи, 1.400 се и данас сматра несталим, а десетине хиљада су рањене.

Током молитве у главном граду, Никозији, председник Кипра Никос Анастасијадис изјавио је да је дошло време мира и уједињења.

„Четрдесет година је довољно свима – не само нама, већ и Турској и кипарским Турцима – да схвате да би решење користило свима“, рекао је председник, осудивши одлазак Гула на окупирани север, као „провокацију“.

Анастасијадис је у говору позвао Анкару да покаже „активну и примерну посвећеност“ налажењу решења за кипарски конфликт.

Истовремено, турски председник који је присуствовао војној паради на окупираном северу, приписао је одговорност за изостајање решења руководству Кипра.

„Решење ће бити могуће само ако буде засновано на реалности на острву“, рекао је он. „Потребна је политичка воља, а кипарски Турци су је показали“, рекао је председник Турске.

Гул је такође обећао сународницима да ће влада Турске, једина која признаје постојање „Турске Републике Северни Кипар“, „бити на вашој страни у свим околностима, као и до сада“.

Прве турске трупе искрцале су се 20. јула 1974. у Киренији (на северу) у 05:30 ГМТ, и турска војска је од тада непрекидно на Кипру где, како се процењује, држи више од 40.000 војника и официра, од којих су многи ту с породицама, а на грчка имања су доведени и колонисти из Турске.

За кипарске Грке, то присуство је најспорнија тачка сукоба који није решен упркос многобројним конференција и преговорима под окриљем УН.

Директни преговори Кипра и турско-кипарске власти, прекинути 2012. године, настављени су – за сада без успеха – фебруара ове године, поново под покровитељством Уједињених нација, и уз снажну декларативну подршку Вашингтона.

(Бета)