Прочитај ми чланак
Нова економска криза могла би поново да избије у пролеће 2015, тим пре што се не предузимају опсежне мере које би је предупредиле, упозорава експет Артуро Брис.
„Не треба да нас завара то што се су се наизглед многе земље опоравиле од кризе из 2008“, изјавио је Брис који је швајцарски експерт са Института за развој пословног управљања и професор финансија на Пословној школи ИМД из Лозане, током недавне конференције у Швајцарској.
„Сувише често не узимамо никакву поуку из прошлости и не чинимо ништа како бисмо предупредили надолазећу кризу, иако смо свесни њених опасности“, додао је он.
Овај експерт сматра да би свет могао да се суочи са финансијском кризом од априла 2015, наводећи осам упозоравајућих фактора.
Берзанска тржишта су прошле године забележила нереалне позитивне перфомансе, тако да би ситуација у једном тренутку могла да експлодира. Почетком 2014. аналитичари су били разочарани раскораком између профита и очекивања тржишта. Уколико би се тржишта вратила на разумни ниво у погледу профита, то би довело до краха 30 до 35 одсто берзанског тржишта.
Паралени кинески банкарски систем, који се састоји из зајмова углавном намењених владиним инститцијама чије пословање није транспарентно нити је отворено конкуренцији, представља други упозоравајући фактор предстојеће кризе. Уколико дође до пуцања банкарског сектора у Кини, светска економија би озбиљно била угрожена.
Још један од претећих фактора је могућност да САД, које су највећи светски произвођач гаса, преузиму досадашњу улогу Русије као водећег светског енергетског добовљача. Уколико би Американци почели да снабдевају остатак света гасом, Русија би могла да се осети угоженом и да изазове геополитичку олују. САД би у том случају контролисале цене енергената, вршећи утицај на земље као што су Велика Британија, Индија и Јапан.
Још једна опасност која може да доведе до нове кризе је надувавања цена некретнина, које се тренутно догађа у Бразилу, Кини, Канади и Немачкој, где цене скачу због велике кредитне расположивости. Купци који лако долазе до кредита подижу цене које не одговарају реалној вредности.
Један од показатеља предстојеће кризе је и деградација кедитних рејтинга, који све чешће од „БББ“ прелазе у ниво „ААА“. Предузећа гомилају превелике дугове а нова норма постаје оцена кредитног рејтинга „БББ“. У САД само три компаније имају и даље оцену „ААА“- ЕксонМобајл, Мајкрософт и „Џонсон и Џонсон“.
Уколико се снижавање кредитног рејтинга узме као индикатор надолазећег банкротства, онда огромном броју предузећа предстоји крах. У случају раста каматних стопа од два одсто половина предузећа би пропала.
Ратови и конфликти су могућа последица нове економске кризе. По читавом свету осим у појединим регионама Европе и САД расту геоплитичке тензије. Поједини догађаји као што је криза на Киму могла би да доведе до суноврата тржишта чак и без избијања рата.
Швајцарски ескперт упозорава да би нова криза повећала сиромаштво које се већ шири на глобалном нивоу, што може да доведе до социјалних конфликата у случају да сиромашни постану још сиромашнији. Борба против неједнакости и тежња ка прерасполеди богатства могла би да успори привредни раст и смањи учинак иновација, што угрожава глобалну економију.
Суфицити у благајнама централних банака и државних предузећа могли би на крају да угрозе читаву економију. Европска централна банка позајмљује новац финансијским институцијама, које опет тај новац улажу у у централну банку, што представља зачаран круг.
У садашњим околностима, Гугл би могао да постане већински власник ирске имовине а Мајкрософт да купи више од 50 одсто Сингапура, што би било крајње неморално, закључује Брис.
(Вечерње новости)
