Туђманов сан о земљи без Срба и са 200 богатих породица испуњен је бројком од 260 мултимилионера, а највећи део згрнуо је новац ратним профитерством и приватизацијским криминалом.

Хрватска какву ју је Туђман правио

Туђманова замисао о две стотине богатих породица, као аутентичној хрватској варијанти капитализма, никада није имала такву широку подршку. Наиме, пљачкање и протеривање Срба имало је увек неки „виши смисао“ чишћења Хрватске од „вековних непријатеља“, па је и та пљачка била богоугодна, али прерасподела друштвеног богатства у руке двеста одабраних већ је у старту изгубила ту узвишену црту.

Зато се данас многи Хрвати са горчином присећају Туђманових речи: „Имамо Хрватску, која ће бити онаква какву сами будемо хтели.“

Каква је она данас показују и нека истраживања по којима је Хрватска лидер у региону јер има 260 мултимилионера, дупло више од Србије и БиХ. Према томе 260 породица живи у изобиљу, а пола милиона копа по контејнерима. Милион пензионера преживљава, а исто толико радника робови су ових богаташа.

За Хрватску се може рећи да данас, истина једва, преживљава Туђманов сан, о земљи без Срба и са 200 богатих породица, али и предвиђање тадашњег политичког емигранта Бруне Бушића, који је још седамдесетих година прошлог века говорио „како ће наши красти када се дочепају државе“.

Иво Санадер на суђењу за корупцију и ратно профитерство

Управо судски епилог случаја Ива Санадера, бившег хрватског премијера и председника ХДЗ-а, о томе сликовито сведочи јер је осуђен за корупцију и ратно профитерство. А он је тек врх леденог брега, огромне санте која би, процењују врло озбиљни људи, Хрватску могла утопити. Држава, према њиховој оцени, тако темељно и немилосрдно није опљачкана у целој својој досадашњој историји, а да ствар буде гора опљачкали су је управо они који су је најгласније призивали и на срце привијали.

Шта је у том мору Иво Санадер, када у њему и данас успешно пливају целе династије ратних профитера, без и најмање опасности да ће их неко питати како су се обогатили, иако су власти, под притиском јавности, донеле закон о незастаревању недела ратног профитерства и приватизацијског криминала. Данашњи представници политичке, друштвене и економске елите у Хрватској углавном су људи који су енорман иметак стекли у ратним и послератним годинама, а заједничко им је да су до рата били конобари, возачи, геодете или сумњиви бизинсмени. Они су се на време укључили у препродају оружја, хуманитарне помоћи и замену југословенских динара у марке.

Све ове године њихова су се имена провлачила по медијима, а међу њима и Ивица Пашалић, Ивица Тодорић, Горан Штрока, Жељко Керум, Бранимир Главаш, Иван Чермак, Кутла, Петрач, Загорац. Сви су они током деведесетих уз помоћ Фрање Туђмана, који је сањао да буде председник чистокрвне државе којом царује 200 богатих породица, добили могућност да постану успешни бизинсмени, чије се богатство мери стотинама милиона евра.

Зато, навођење њихових имена и нема превеликог смисла, истиче познати новинар Виктор Иванчић, јер то сугерише да је реч о ексцесима, а реч је о томе да су производ власти и Туђмана, део система који ни данас у Хрватској нико не доводи у питање.

Од возача до генерала

Сада је већ потпуно извесно да се велика прича о ратном профитерству и приватизацијском криминалу у Хрватској свела тек на три имена, Ива Санадера, Владимира Загорца и Хрвоја Петрача, који су судски процесуирани. У тој причи Санадер би остао као једини Педро да се кумови Петрач и Загорец нису сукобили око поделе плена, па су обојица завршила иза решетака.

Спор је избио због крађе драгуља, који су наводно извучени из црквених трезора, а требало је да послуже за куповину оружја у последњем рату. Иначе, Загорец је био ратни возач генерала Ивана Чермака, па засео у његову фотељу, а Петрач је почетком деведесетих, заједно са Луком Рајићем, који је од возача догурао до једног од најбогатијих Хрвата, превозио динаре у БиХ и мењао за немачке марке.

(Вести)

Ознаке: бивша Југославија, корупција, приватизација, тајкуни