Прочитај ми чланак
(Николај Малишевски)
Када је хомосексуалац Љашко заузео на изборима треће место, а кум изрода – полицајца В.Јушченка, „чоколадни Хитлер“ Порошенко био проглашен за новог председника, у Украјини се појавио виц: „Два кума пију брљу уз патриотске здравице. Наздравили су и попили за „самостијност“, попили и за „незалежност“, па и за пана Бандеру… Све су здравице потрошили, а брља није сва попијена. Један од њих рече:
– А да наздравимо, куме, јапанским педерима?
– ????!!!
– Па они су исти као ми – ЖУТО-ПЛАВИ!“
Шта ли то повезује гласачку подршку тоталном „чишћењу“ Југо-Истока код украјинских ратнички расположених педера и агресивне узвике пропагатора кијевског олигархата?
Зашто је „освајање демократије“ у Кијеву примљено у духу Трећег Рајха, усмрћивањем десетина (по некима – и стотина) људи у Одеси и ширењем агресије против својих некадашњих суграђана? Зашто се игноришу видео-снимци на којима гомиле уличара као што је „Љашков батаљон“ убијају, а дегенерик Љашко лично, уз укључену камеру са видљивим сладострашћем учествује у саслушавању и мучењима? Зашто нико из владајућих кругова Запада, где је 6.јуна помпезно прослављена 70. годишњица ступања англо-америчких савезника у рат са фашистичком Немачком, не виче због фашизма у Украјини, чије су олицетворење постали манијаци-психопате, који уживају у крвавим злочинима зондер-група које су сами формирали?
Одговор на та питања је једноставан: ради се о тесној психопатској вези агресије, фашизма и хомосексуалности која се последњих година својски култивише на Западу. Кијевска хунта се од самог почетка комплетирала бићима налик Љашку и „херојима мајдана“ као што је идол немачких хомосексуалаца Кличко, који је на избор ишао у пару са Порошенком и који је постао градоначелник Кијева.
Довољно је поменути Арсена Авакова, Јерменина из Бакуа који се сада проглашава да је министар унутрашњих послова, главног „самобраниоца“ и олигарха који стално живи у Италији, „носиоца европских вредности“ који има репутацију хомосексуалца; руководиоца „хитлерјугенда“ хунте („министра за омладину и спорт“) Дмитрија Булатова који има надимак „Ухо“ – аутомајдановца, партнера европског новинара Портникова у интересантном видеу о чврстој позадини мајданских евроинтегратора; ЛГТБ – новинара Јегора Собољева – руководиоца Лустрационог комитета и многе друге јунаке „чврсте позадине“.
Веза између фашизма, агресије и хомосексуалности је одавно примећена, и то не само од стручњака – психијатара. Примећена је много пре него што је на власт у Украјини дошао син полицајца Јушченка и син војника нацистичке армије Турчинова (погл.фотографију). Та веза се не огледа само у привлачности специјалне униформе и маршевима као што су они које на улицама данашњег Кијева изводе легиони „десносека“. Није тајна да је врхушка хитлерјугенда и нацистичких јуришних одреда (Sturmabteilungen – SA) који су довели на власт Хитлера, а који су били ондашњи аналог „самоодбрани мајдана“, била „плава“; многе међу њима, укључујући и вођу SA Ернста Рема су у „Ноћи дугих ножева“ у одаје за стрељање вукли из кревета заједно са њиховим шоферима.
На жалост, тога се ретко ко присети. А требало би! Јер за фашистичку пету колону у СССР Стаљинова чистка је почела крајем 1933. године званичном изјавом о томе да је у Совјетском Савезу откривена „хомосексуална завера“ у којој учествују „истомишљеници капетана Рема и мрежа совјетских хомосексуалаца“. Емигрант првог таласа и један од најбоље информисаних историчара руског револуционарног покрета Борис Николајевски је писао:
„Изазвана је велика бука због истраге и откривања немачке пропаганде у Украјини, посебно у оном њеном делу који се тицао хомосексуалне завере. Детаљи завере, откривене 1933.године, били су следећи: помоћник немачког војног аташеа и истомишљеник познатог капетана Рема је успео да продре у хомосексуалне кругове Москве и под изговором да је хомосексуална „организација“ (у то време хомосексуалност још није била забрањена у Русији) поставио базу целе мреже национал-социјалистичке пропаганде.
Њене филијале су се појавиле у провинцији, у Кијеву, Харкову, Лењинграду и т.д. и у њу су били увучени и неки писци и уметници: лични секретар једног врло популарног глумца који је био познат по својим хомосексуалним склоностима, један важан научни сарадник Института Лењина и др. Те везе су Немци користили не само да би добили војне информације, већ и да би се посејао раздор у влади и партијским круговима. Циљеви руководилаца завере су толико ишли у будућност да су били принуђени да се у све умешају и совјетски руководиоци“.
Најзад је 17.12 1933.године у СССР ступио на снагу нови закон који је забрањивао добровољне хомосексуалне односе међу одраслима (казна је била до 5 година одузимања слободе). У јануару 1934.године су почела масовна хапшења „плавих“ у Кијеву, Харкову, Одеси, па у Москви, Лењинграду… А 23.маја 1934.године је Максим Горки у „Правди“ објавио чланак који је потпуно одобравао њену неутрализацију „браон“ педера коју је наредила совјетска влада и критиковао Хитлерову Немачку због одобравања хомосексуалних веза. Успут је Горки цитирао народну изреку која је у то време била врло прихваћена и у Украјини, и у другим совјетским републикама: „Уништите ли хомосексуалце нестаће и фашизам“.
Међутим, како је показала пракса нацистичке Немачке и савремене Украјине, та формула важи само као превентивно средство. Када се болест запусти почиње процес међусобног самоуништења: пошто су неколико пута попустили пред јуришницима SA црнокошуљаши SS једноставно сасецају конкуренте. Тако „револуција почиње да једе сопствену децу“. Ситуација каква је данас у вези са кијевским мајданом и његовим активистима који више нису потребни олигархату представља само прво погребно звоно украјинским евроактивистима који су својим благим намерама својим суграђанима поплочали пут у пакао.
Аваков и остали „плави“ носиоци „најважнијих европских вредности“ су већ два пута ударили по „десном сектору“: Први пут када су јавно докрајчили главосечу Музичка (Сашку Билога), а други пут када је педер Љашко на председничким изборима добио 10 пута више гласова од Јароша. Међутим –време авакова, турчинова и осталих „тимошенковаца“ је прошло. „Ноћ дугих ножева“ у хунти није далеко. Варијанти је мало: или ће десни кољачи Јароша – Парубија – Наливајченка да уклоне кољаче-хомосексуалце, како је то јавно Авакову обећао још покојни Музичко, или украјинске нацисте и њиховог „чоколадног Хитлера“ чека „хрватска варијанта“: Присећам се како је фашиста – председник Туђман пошто је поклао Србе који су од средњег века насељавали један део Хрватске неочекивано отишао на онај свет, а они, којима је он био наредбодавац – у Хаг.
