Страховања да нам ове зиме прете рестрикције, да ће нам бити хладно у становима, нису неоправдана. Поплаве су иза себе оставиле катастрофалне последице по енергетски систем Србије, а још су свежа и сећања на гасну кризу из 2009. године, посебно у ситуацији када се сукоби у Украјини не смирују месецима. Ипак, надлежни нас уверавају да ни у најцрњем сценарију наша земља неће остати без енергената.

Министар рударства и енергетике Александар Антић тврди да грађани немају ни трунку разлога да буду забринути, јер ће снабдевање енергијом и ове зиме у Србији бити стабилно. Каже да рестрикције струје нису опција, јер Влада, Министарство енергетике и „Електропривреда Србије“ имају одговоре за све, па и оне најгоре сценарије када је снабдевање енергентима у питању.

И први човек ЕПС Александар Обрадовић уверава потрошаче да је електроенергетски систем Србије стабилан и да ће тако и остати. ЕПС је овог лета одлучио да увози струју, јер је сада цена повољнија, а сав угаљ који се произведе у Колубари и Костолцу сачувао за зиму, када је цена киловата драстично већа.

На депонијама у Термоелектрани „Никола Тесла“ у Обреновцу ускладиштено је око 1,2 милиона тона угља, а 200.000 тона се налази на депонији Колубаре.

ЕПС у сарадњи са колегама из Европе припрема различите сценарије који могу да се догоде у снабдевању енергентима током зиме. Засада постоје три. Први је да се што пре дође до додатних количина сопственог угља, други се односи на преговоре о куповини струје, а трећи је евентуална набавка одређених количина угља из региона. 

УВОЗИ СЕ И ДАЉЕ

ЕПС и сада увози струју. Цена киловата на тржишту повољнија је током летњих месеци, а тако се до зиме пуне депоније угља, како би се обезбедило што више сировина за производњу струје. Од 15. маја, односно од проглашења ванредне ситуације због поплава, до краја јула на отвореном тржишту ЕПС је купио 714,464 милиона киловат-часова за шта је било потребно 30,5 милиона евра. Просечна цена је 4,2 евроцента по киловату.

ПРИОРИТЕТИ

Како набавити довољно угља за производњу струје је приоритет. Колубарски басен, највећи снабдевач ЕПС угљем, исушивањем копа Велики Црљени и његовим пуштањем у рад, успео је да достигне 80 одсто некадашње производње. Да би достигао 100 одсто, потребно је исушити највећи коп – „Тамнава – Западно поље“. Недавно су изабране и фирме које ће испумпавати воду и муљ из овог копа, а посао би требало да почне крајем месеца. Ако изабрана „Енерготехника Јужна Бачка“ из Новог Сада и румунска фирма „СЦ НЕСС Пројецт Еуропа СРЛ“ буду радили капацитетом којим су и обећали, а то је од 20 до 30 кубика воде у секунди, верује се да би читав посао могао бити завршен за неколико месеци.

Према речима Љубинка Савића, секретара Одбора за енергетику Привредне коморе Србије, наш електроенергетски систем јесте у могућности да у највећој мери подмири све потрошаче.

– Чак и у годинама када је енергетски систем био у потпуности спреман за зимски период, у вршној потрошњи увозили смо недостајуће количине електричне енергије – каже Савић. – Данас када имамо велике последице по наше копове од поплава, у овој години чини се све да то наши грађани не осете. Верујем да ће се у томе и успети. С друге стране, тржиште електричне енергије је заживело и оно функционише последње две године. Велики индустријски потрошачи, а и део средњих и малих предузећа, па и неке институције су промениле свог снабдевача, тако да више нису на снабдевању код нашег јавног преузећа. Ово је додатна повољност јер тако део електричне енергије који би они трошили је на располагању за широку потрошњу.

Када је гас у питању, надлежни у Министарству енергетике тврде да је подземно складиште гаса у Банатском Двору напуњено. Тренутно је тамо 449 милиона кубних метара гаса, а посебним методама допуњава се до 470 милиона кубика, што је историјски максимум.

ДОПУЊАВАЊЕ

Ове количине, међутим, довољне су само за око три месеца. Ако Украјинци одлуче да казне део Европе и заврну славине, могла би да нам се понови 2009. година. Надлежни, међутим, тврде да су мале шансе да се тако нешто догоди, а, ако се и догоди, Србија има спреман одговор.

– Нажалост, већ смо имали искуства са „украјинским кризама“ и ако се реализују све најаве и поново ове године дође до још једне кризе, надам се да ће нам та искуства помоћи да је што „безболније“ превазиђемо – каже Савић. – Из „Србијагаса“ и са нивоа Министарства рударстав и енергетике најављују да ће наше подземно складиште гаса „Бантски Двор“ бити до краја августа до свог максималног капацитета испуњено. Ради се интензивно на његовом пуњењу, и то су количине уз домаћу производњу које ће у наступајућим хладним данима, бити, надам се, сасвим довољне за приоритетне потрошаче. Могуће је неке мање количине добити и из подземних складишта гаса у Европи, првенствено из Мађарске, Аустрије и Немачке. На те количине се може рачунати тек када они подмире потребе сопственог тржишта и процене да ће бити неких вишкова. Међутим, тада су цене и знатно више од уговорених, и на такву „погодност“ треба рачунати само у најгорем могућем сценарију по енергетски систем Србије. Препорука је свима другима да благовремено, тамо где је то могуће, односно где технички заменски капацитети могу да користе неки други енергент, обезбеде допунско – алтернативно гориво, угаљ, мазут, дрво.

Према његовим речима, део потрошача, поготову у градским срединама, који традиционално користе гас у хладним данима, највероватније ће прећи на пећи на струју.

– То није интерес ни нашег електроенергетског система, а не би требало ни нас појединаца – истиче Савић. – Да ли ће до тога заиста доћи и у ком обиму умногоме ће зависити од цене и ценовне политике Владе у овој области, али и од самих временских услова. Ипак, уверен сам да Србија чини све да спремно дочека надолазећи зимски период, као и да има одговор у случају гасне кризе. Сматрам да се морамо ослонити првенствено на домаће расположиве ресурсе. Подземно складиште природног гаса биће напуњено до својих пројектованих капацитета, попуњавају се резерве угља на депонијама наших термоенергетских капацитета, рафинерија нафте ради стабилно и у преради нафте има сасвим довољно простора за производњу мазута. То су кључни енергенти, који могу супституисати недостајуће количине природног гаса у случају гасне кризе и они су ту код нас на нашем тржишту. Добром координацијом гасну кризу можемо „пребродити“ без већих потешкоћа.

НИ ВИША ЦЕНА НЕ ПОКРИВА СВЕ

„ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА Србије“ има велика потраживања од потрошача, суочава се са огромним губицима на дотрајалим мрежама и са све инвентивнијим методама крађе струје. Уз све то, систем су озбиљно угрозиле мајске стихије.

– Систем ЕПС претрпео је велике штете током поплава у мају и још се сагледавају све мере које могу да се предузму како би се последице поплава што мање одразиле на стабилост снабдевања електричном енергијом и пословање ЕПС – наглашавају у овом јавном предузећу. – Повећање цене електричне енергије није решење за последице поплава и може надокнадити тек трећину финансијских потреба ЕПС.

(Вечерње новости)

Ознаке: гасна криза, ЕПС, Министарство енергетике