Тихо ноћи, моје злато спава

Тихо ноћи, моје злато спава,
над главом јој од бисера грана.
А на грани ко да нешто бруји,
то су мали сићани славуји.

Жице преду од свилена гласа,
откали јој дувак до појаса.
Прекрили јој и лице и груди
да се моје злато не пробуди.

Тихо, ноћи, моје злато спава,
блиједи мјесец небом обасјава.
Тихо појте малени славуји,
да се моје злато не пробуди.

Сјећаш ли се, злато, ноћи оне,
кад је мјесец небом запловио?
Кад је мјесец небом запловио,
ја сам тебе, душо, загрлио.

Пала си ми, ах, на груди моје,
ја пољубих медне усне твоје.
Ја пољубих медне усне твоје,
сјећаш ли се, злато, ноћи оне?

Ознаке: Видео, песма за лаку ноћ, романса, Србија, староградска пасма, Тихо ноћи моје злато спава