Како тврде историчари масонерије, у Србији су после 5. октобра до данас у Влади Србије и државној администрацији била 33 масона. На интернету, као доказ ове тезе, нуди се снимак Горана Кнежевића, бившег министра пољопривреде, некада високог функционера Демократске странке и напредњака, како обавља масонски обред у ложи „Војводина“ у Зрењанину, где је био градоначелник. Кнежевић је, иначе, масон Регуларне велике ложе Србије од 2003. године.

Др Чеда Вукић, члан Привредне коморе Србије и масон, сматра да утицај српских слободних зидара у политици и државним органима треба да буде још већи, јер су „масонске организације у другим државама света веома јаке и има их у свим аспектима власти“.

– У Србији постоје људи на високим функцијама који су масони. Три министра су чланови масонске организације Србије, али очигледно то још није довољно. Код нас не постоји интерес власти за сарадњу са јаким масонским организацијама које утичу на функционисање оперативних система у земљи – признаје др Вукић. – Постоји могућност да наша масонска организација преко одређених кругова утиче на сва збивања и догађања, али наша власт није много заинтересована да користи услуге своје масонерије. Масонска организација ће бити још јача када буде имала више својих моћних људи у власти, полицији, војсци…

Медији су већ објављивали да су бивши министри Горан Свилановић, Вук Драшковић и Душан Михајловић били чланови масонских ложа, али су из њих изашли. Вук Драшковић, председник СПО, 1999. године је у Грчкој примљен у Савез слободних зидара. Професор Драгор Хибер је ушао у Велику националну ложу Србије, а у Великој регуларној ложи Југославије био је Војислав Миловановић, својевремено министар вера у Влади Србије.

МАЈСТОРИЦА

Прва жена масон у Србији је Анка Бакић, стоматолог из Београда, која је доскора била и старешина прве српске женске ложе „Вера Фидес“. Старешина и велика мајсторица ове ложе данас је Марина Мучелица из Београда. Постоји и женска ложа „Венчић“, која је основана 2007. године. У ложи „Митрополит Стратимировић“ у Београду 15. јануара 2010. формирана је мушко-женска ложа, чији је патрон Велика регуларна ложа Србије. Друга мешовита српска масонска ложа постоји од 2009. у оквиру Француске федерације за права човека.

– Војислав Шешељ је, својевремено, као слободне зидаре прозивао Слободана Вуксановића, Душана Забуновића, Драгољуба Мићуновића, Владислава Јовановића, Владимира Цветковића, Драгана Николића, Драгана Бјелогрлића, Бранислава Лечића и Микија Манојловића – сведочи Милан Видојевић, писац и публициста. – Зоран Ђинђић је био у одређеним илуминатским организацијама средњег нивоа, али није схватио њихов карактер ни сопствену позицију у њима. Није схватио њихов механизам рада и правила која се не могу релативизовати и напустио их је.

Међу слободним зидарима, поред политичких радника, има неколико свештеника, бивших и садашњих полицајаца, нарочито људи из БИА. Тахир Хасановић је масон и темплар. У Регуларној великој ложи Србије заузима званично место великог секретара за спољне послове. Један је од ретких који је имао масонске „радове“ у најважнијим светским ложама и који је упознао војводу од Кента, најутицајнијег масона на свету. Хасановић је рођен 9. априла 1960. године у Београду. Дипломирао је физику на Природно-математичком факултету и каријеру започео као омладински политички функционер.

Преживео је смрт комунизма и са Душком Михајловићем, као високи функционер Либерала Србије, укрцао се у воз демократске опозиције. Крајем 20. века ушао је у бизнис и врло брзо постао цењени члан иницијалног одбора фондације принца Чарлса у Београду, председник Управног одбора „Унион инжењеринга“, члан Управног одбора Центробанке, члан Скупштине фудбалског клуба Црвена звезда, председник Управног одбора „СЦП интернационал“ д.о.о. и власник спољнотрговинског предузећа. Директор је издавачке куће НЕА, која је издала Михајловићеве мемоаре „Повленске магле и видици“.

У ноћи хапшења Слободана Милошевића на Дедињу 2001, Хасановић је, поред Чедомира Јовановића, био главни преговарач око Милошевићеве предаје, додуше у име тадашњег министра Душана Михајловића. Хасановић је пријатељ с Ђорђем Вучинићем, бившим начелником српске полиције, такође масоном, који је власник агенције за обезбеђивање.

– Просечни српски масони углавном су људи добре воље, успешни у својој професији, велики интелектуалци, уметници и хуманисти. Има нас разних професија, од професора, директора, преко бизнисмена и научника, па до уметника. Међу масонима у Србији највише је лекара, професора, стоматолога, уметника, новинара и политичара, али нема земљорадника. Како већина мојих пријатеља зна да сам слободни зидар, њима не смета што сам масон. Ми смо као масонска организација понекад доста моћни – објашњава сликар Драган Мартиновић, из Сремске Митровице.

Горан Кнежевић, Горан Свилановић, Мики Манојловић, Милан Панић, Ненад Прокић

Од савременика у књигама Зорана Ненезића, као масони новог доба помињу се политичари Милан Божић, некадашњи потпредседник Скупштине града Београда, Зоран Живковић, бивши српски премијер, Војислав Андрић, некада потпредседник Народне скупштине Србије, као и писци Раша Ливада, Драган Великић и Радослав Петковић.

Масони су и доктор-патолог Јован Васиљевић и адвокат Слободан Перовић, али и Миодраг Живковић, члан Либералне странке, академик Мирослав Гашић, професор Срђан Станковић, новинари Бошко Јакшић и Миша Бркић. Књижевник Милорад Павић такође је био масон. У слободне зидаре убрајају се Мирослав Тасић, затим спортски функционер Небојша Лековић, па Дејан Поповић, ректор БУ и амбасадор, професор Андра Ђорђевић и Горан Такач.

Глумац Предраг Мики Манојловић, масон од 1998. године, прво је био члан Велике националне ложе Србије и носилац трећег степена масонског реда. Потом је, 2003, постао члан Регуларне велике ложе Србије, у коју је прешао заједно с Гораном Свилановићем и Здравком Хибером. Код регулараца је био заменик великог мајстора и командер Врховног савета.

Незадовољан што није постао велики мајстор, Мики Манојловић је изазвао пуч. Био је суспендован у децембру са још 150 чланова, па је у просторијама клуба „Доситеј Обрадовић“ на београдском пристаништу формирао своју приватну ложу. Данас се као слободни зидари „прозивају“ Милољуб Албијанић, члан ДСС-а, Богољуб Шијаковић и неколицина функционера међународне заједнице.

ШТА ИМ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО

На питање да ли масони владају Србијом, слободни зидари најчешће одговарају да је члановима ложе забрањено да говоре о политици. У пракси, међутим, велики мајстори и старешине сарађују и у сталној су вези са угледним личностима домаће политичке сцене и међународне заједнице.

(Вечерње новости)

Ознаке: владавина, масони, Србија