Србија је до сада важила за државу која лако може да превагне и на руску и на европску страну. Да ли се то променило одустајањем од „Јужног тока”?

Одустајање Русије од „Јужног тока” није забринуло само српски енергетски сектор већ и творце спољне политике Београда, који морају да одлуче да је ли куцнуо час за геополитички заокрет. Једни сматрају да се треба сасвим окренути ЕУ, други кажу да се ништа неће променити у односима са Русијом.

Судећи по реакцији потпредседнице Владе Србије Зоране Михајловић, званични Београд и Москвa наставиће по старом. Упитана да ли се нешто мења у политичким односима Србије и Русије, Михајловићеваза „Политику” каже:

„Не уводимо никакве санкције. Ми смо мост повезивања, а не камен спотицања између Русије и ЕУ.”

Ситуација је нејасна и у ЕУ, где су доскора тврдили да постоји бојазан да се Србија не окрене Русији и да јој зато треба посветити највећу пажњу. Да ли Београд губи положај „свинг државе” на западном Балкану? „Политика” је пре пола године цитирала немачке и европске политичаре и утицајне аналитичаре који су тврдили да је Србија држава која лако може да превагне и на руску и на европску страну и да зато Брисел мора да се усредсреди на пријем Србије у ЕУ. Исти експерти су тада повлачили и следећу паралелу: да Бугарска није „преурањено” ушла у ЕУ, данас би била као Србија, „између Европе и Русије”.

Шта се сада мења?

Бриселу је и даље важно да сваку земљу кандидата придобије за дипломатски рат против Кремља и сада би са те стране требало очекивати још јачи притисак. Прекјучерашња изјава председника Русије Владимира Путина о прекиду пројекта „Јужни ток” била је хладан туш за Београд, а сада би могао да уследи и један из Брисела питањем: зашто сада не подржите европску политику према Москви?

Међутим, Јосип Јуратовић, посланик Социјадемократске партије Немачке у Бундестагу, каже за „Политику” да таквог притиска на Београд неће бити јер су сви свесни да Србија не може Русији да уведе санкције на начин на који су то урадиле земље ЕУ или неке друге земље кандидати.

„Положај Србије се у ЕУ неће мењати јер је Србија и са ’Јужним током’ и без њега битна земља региона – од ње зависи стабилност западног Балкана, а тиме и Европе. Она треба да испуни критеријуме и што пре уђе у ЕУ и мислим да би било сасвим неразумљиво отежавати српски улазак у ЕУ неким додатним критеријумима”, додаје Јуратовић, члан странке која влада у коалицији са демохришћанима Ангеле Меркел.

Торшин: За „Јужни ток” никад није касно

Одлука о обустави градње гасовода „Јужни ток” највероватније је привремена, изјавио је јуче први заменик председника Савета РФ Александар Торшин, истичући да за тај пројекат никад није касно.
„Мислим да је ова одлука привремена”, рекао је Торшин новинарима у Патријаршији СПЦ, где је добио Орден Светог краља Милутина, истичући да, и ако не буде „Јужног тока”, постоје велике могућности за сарадњу Србије и Русије у многим другим областима.
Торшин истиче да је сада бесмислено почињати тај пројекат узимајући у обзир позицију Бугарске и ЕУ.
Он је поручио да су све сфере за сарадњу отворене и да би прво требало повећати сарадњу у области пољопривреде и да Србија треба да повећа пољопривредну производњу, јер Русија има велике потребе за тим производима.
„Са задовољством ћемо узимати пољопривредне производе.
Сећам се да су, када сам био млад, када је постојала бивша Југославија, воће и поврће из ваше земље били омиљени на руској трпези”, казао је Торшин и додао да би волео поново да види српске производе на тезгама у Русији.

(Танјуг)

Како објашњава Бодо Вебер, стручњак за Балкан из немачког Савета за политичку демократизацију, за Немачку је одустајање од „Јужног тока” добра вест за односе између Србије и ЕУ:

„Тај пројекат је стварао економску зависност Србије од Русије, а то значи и доминантан руски политички утицај у Србији, што је у ЕУ стварало недоумице око српске спољне политике. Сада је то решено. Мислим да је премијер Александар Вучић у августу убедио Меркелову да Србија тежи чланству ка ЕУ и ту више нема никаквих дилема”, оцењује Вебер.

И поред савезништва Србије и Русије и војне параде на којој је присуствовао Путин, Београд никада није одустајао од циља да уђе у ЕУ. Према испитивањима јавног мњења, више од половине грађана наше земље јесте за прикључење Европској унији.

Филип Ејдус, доцент на Факултету политичких наука и заговорник уласка Србије у НАТО, оцењује да вест о „Јужном току” представља „последње звоно за узбуну да се Србија одлучно окрене ка Европи и Западу, где припада не само географски и геополитички већ и вредносно”.

„Грађани ће по ко зна који пут морати да плате високу цену катастрофалне политике ’балансирања између Истока и Запада’, а они који су у њихово име направили рачун – правиће се, по обичају, луди”, каже Ејдус за наш лист.

Слично размишљају и у Центру за евроатлантске студије Јелене Милић. Они су насловом свог саопштења „После краха ’Јужног тока’ – правац Запад” изрекли суштину свог става. Ово је, по њима, „кључни тренутак да Србија изађе из руског загрљаја”, а први корак Србије требало би да буде придруживање санкцијама ЕУ Русији.

Атлантисти у Србији једва су дочекали да кажу да је ово идеална прилика да се окренемо НАТО-у и ЕУ, али то би била катастрофа за Србију, каже Драган Петровић, виши научни сарадник београдског Института за међународну политику и привреду. Уосталом, додаје он, ни ЕУ неће променити став према Србији због блискости са Москвом јер су европским земљама потребни економска сарадња са Русијом и руски енергенти.

Петровић, наиме, сматра да одлука о „Јужном току” неће довести до промена у спољној политици Београда, коју он описује као „уравнотежену” и „одмерену”:

„Ништа се није променило у руском односу према нама јер је Србија руски геополитички приоритет на Балкану и Руси су веома пријатељски расположени према нама.”

Док „Њујорк тајмс” последње догађаје описује као велики Путинов дипломатски пораз у покушају да успостави руски утицај у југоисточној Европи, Петровић каже да сви губе из вида да Русија уопште није изгубила утицај у региону.

„Као прво, Путин уопште није сасвим одустао од ’Јужног тока’. Оно што треба знати јесте да је Русија потврдила ’Плави ток’, који ће преносити гас из Русије у Турску, као и изградњу цевовода до Грчке, што значи да ће она и даље остваривати велики утицај у региону”, додаје Петровић.

На ово се наставља и Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, наводећи да је Москва договором са Анкаром направила маневар који ће ојачати улогу Турске у региону и на евроазијском простору.

„Русији је Турска потребна као конструктиван играч, иако је тешко рећи близак савезник, и на Црном мору и на Медитерану, и на Кавказу и у Сирији и на Балкану. С друге стране, ближе везе Русије и Турске ће умањити геополитичку улогу САД и нарочито Европске уније, која ће на крају крајева бити највећи губитник новонастале ситуације”, оцењује Митић, додајући да нема никакве дилеме да ће Русија наставити да шири свој утицај на Балкану, нарочито у Србији и у Републици Српској.

Митић сматра да не постоји никаква назнака да ће Србија изгубити у Русији моћног савезника на светској политичкој сцени. Он оцењује да је „торпедовањем пројекта ’Јужни ток’, Запад Србији зарио геополитички и економски нож у леђа”.Већ шест година, додаје он, спрега Вашингтона, Брисела и дела власти у Београду предано је радила да омете изградњу пројекта који је Србији могао да драматично побољша иначе очајну геополитичку позицију.

Љубинка Милинчић: Прича није завршена

Љубинка Милинчић, главни уредник српског издања листа „Русија данас”, каже за наш лист да, и поред изјаве руског председника Путина, нема говора о томе да се Москва повлачи са Балкана:

– Одустајање Русије од „Јужног тока” ни у ком случају не треба схватити као да Русија напушта Балкан и нема више никаквих интереса у Србији. Уосталом „Јужни ток” није изграђен, а Русија је и те како присутна, што смо у последњој деценији много пута могли да видимо. Овде ради мноштво руских компанија, међу којима је и велика нафтна компанија „Гаспром”. Овде је велика база Министарства за ванредне ситуације, а сасвим је сигурно да ће Русија, заједно с нама, решавати проблеме који би могли настати у снабдевању гасом. Србија је „колатерална штета” у овом случају и Русија ће, као солидан партнер, сигурно учинити све да се та штета надокнади или бар минимализује.

На крају крајева, овде ускоро почиње да ради и први руски медиј у нашем региону, што управо говори о томе да је Русија и те како заинтересована за Србију. Искрено речено, мислим и да прича о „Јужном току” још није завршена. Иако је руски председник човек који не доноси одлуке брзо и непромишљено, па их самим тим ретко и мења, чини ми се да је овде остављен простор да се настави са радом. Путин је рекао да се гасовод неће градити зато што Бугарска не дозвољава да прође преко њене територије. „Било би бесмислено почети пројекат у Црном мору, улагати стотине милиона долара, а затим ударити у бугарску обалу и ту стати”, казао је он.

А шта ако се Бугарска још једном предомисли? Шта ако сувласници гасовода – Французи, Немци и Италијани, који су чланови ЕУ и, напослетку, крајњи потрошачи, који ће, уколико не буде Јужног тока, имати проблема са снабдевањем гасом – издејствују у Бриселу да се од Русије не тражи да ретроактивно примењује Трећи енергетски пакет? У том случају би, верујем, Путин имао разлога да промени одлуку. Између осталог и зато што је у цео пројекат уложено веома много и труда и новца. Уосталом, и речи „ако Европи не треба ’Јужни ток’, неће га ни бити” – имплицирају да ће га, ако је Европи потребан, бити. Ни Европа не спори да је он потребан, остаје само да се то преточи у одлуку на коју политика не може никако да утиче.

Михајловић: Не можемо тражити одштету од Руса

Хоћемо да будемо мост између Русије и Брисела, али од њихове одлуке зависи будућност „Јужног тока”. Влада Србије ће све учинити да и ове и наредне зиме буде довољно свих енергената, па и гаса, без обзира на то што Србија највише трпи због тога што се снабдева само из једног правца, преко Украјине и Мађарске, којој плаћа врло високе таксе за транзит – изјавила је јуче потпредседница владе Зорана Михајловић, на ванредној конференцији за новинаре и истакла да треба сачекати 9. децембар за када је заказан нови састанак у Бриселу, где ће се разговарати о даљој судбини „Јужног тока”.

– Не верујем да је реч о потпуном крају пројекта „Јужни ток” – рекла је она и најавила да ће се већ у петак на седници владе разговарати шта може да се уради да Србији обезбеди други правац снабдевања, уколико се од „Јужног тока” и дефинитивно одустане.

– Србија није ништа лоше урадила, нити је узроковала да дође до овакве одлуке. Премијер Србије Александар Вучић учинио је такође много да се постојећи енергетски споразум поправи – истакла је Михајловић и додала да је Србија до сада у радове на припреми градње Јужног тока” уложила око 30 милиона евра и да је највећи проблем за грађевинску оперативу која ће изгубити око пола милијарде евра.

Упитана да ли сада нешто може да се мења у међудржавном споразуму с Русијом, али и купопродајном уговору са НИС-ом, Михајловићева је била категорична и објаснила да у уговору са НИС-ом не може ништа да се мења, али да у споразуму може да се поправи део око подземног складишта „Банатски Двор”.

Она је подсетила да је због лоше приватизације НИС-а покренуто питање одговорности, као и да је на нивоу МУП-а формирана радна група која треба да преиспита цео посао. Упитана да ли је руска страна испунила своје обавезе из споразума, Михајловићева је навела да јесте, али да постоји могућност проширења постојећих капацитета складишта „Банатски Двор”, са садашњих 360 на 860 милиона кубика гаса. На питање може ли Србија да тражи неку одштету од руске стране због неиспуњавања обавезе градње „Јужног тока”, Михајловићева је рекла да, ако се прочита споразум, схватиће се да ништа слично српска страна није предвидела када је преговарала.

(Политика.рс, Фото Д. Јевремовић)

Ознаке: Јужни ток, геополитика, ЕУ, Русија, руски гас, Србија