Откако је почела глобална криза, страним банкарским групацијама није више лагодно да послују на тржиштима Средње и Источне Европе.

У петак је брзином светлости прострујала вест да ће Ерсте група забележити енормне губитке у Мађарској. Индекс Бечке берзе се пољуљао, а о томе је врло брзо брујао цео финансијски свет, и то не само на Старом континенту.

Разлоге треба тражити у реиндексацији и пребацивању зајмова из евра и долара у форинте. Банкама то доноси губитке од бар 30 одсто.

А Влада премијера Орбана не крије да жели 50 одсто банкарског тржишта у домаћим рукама. Мађарска Сечењи банка понудила је још почетком ове године да преузме мађарске филијале две аустријске банке, Ерсте и Рајфајзен за по евро. Обе банке су одбиле понуду. Да ли су данас спремније да је прихвате? Сигурно је да у Мађарској нису изненађени будућим развојем догађаја. И из централне банке и из минстарства привреде су још пре неколико месеци најавили да би једна или две стране банке могле напустити тржиште.

Већина грађана и привреде има кредите индексиране најчешће у еврима, а ређе и у америчким доларима и јенима. Домаће валуте су тамо доста изгубиле вредност па је и привреди и грађанима враћање узетих зајмова тешко пало.

Мађарска влада је нашла решење тако што је донела пропис који је клијентима омогућио да индексиране зајмове пребаце у домаћу валуту и тако знатно избришу валутни ризик. Прва жртва је Ерсте банка која је и најавила енормне губитке у тој суседној земљи, а биће их, изгледа, још.

О томе професор новосадског Универзитета др Синиша Остојић каже: „Такав потез донео је краткорочно олакшање клијентима, а негативне последице осетиће се већ на средњи рок, ако не и пре тога“.

„То што су они урадили представља крађу туђе валутне стабилности, у овом случају везане за евро. Од 2009. године па до сада форинта је депрецирала према евру 30-35 одсто. За толико губе и банке преиндексацијом кредита из евра у форинте. Не смемо заборавити да су банке и дошле на источна, мање развијена тржишта, баш да би зарађивале на индексираним зајмовима. Уколико нема индексираних кредита, нема ни тих банака. Оне ће се, сасвим извесно, повући. Врло брзо тамо ће се осетити недостатак капитала. Када нема кредита, пада тражња, а када се то догађа, пада и производња, БДП. То је корак уназад у сваком погледу“, сматра Остојић.

Остојић наглашава да такву меру никако не би требало уводити код нас, посебно што је Србија тржиште с највећом евроизацијом у свету. Зато су проблеми код нас и почели падом динара према европској валути. Јер, не треба заборавити да је у време кредитне експанзије евро вредео 76 динара а јуче је био 116. Баш тај скок довео је до тешкоћа у враћању кредита.

Нуди ли мађарска влада некакве олакшице банкама основаним страним капиталом? Њихов банкарски амбијент је сличан нашем. Довољно је проћи центром Сегедина па видети да су исте стране банке и тамо и овде.

(Дневник, Б92)

Ознаке: Виктор Орбан, Мађарска, стране банке