Петрич замера Русији што је Српску спасла од банкрота, као да је неко бранио ЕУ да то учини сама.

Дуго смо из Брисела слушали охрабрења да РС/БиХ треба што пре да испуни услове и да се придружи ЕУ а наши политичари су и узвраћали примерним евроентузијазмом. Касније су и неки “гори од нас” експресно примљени, а услови за нас су мењани, допуњавани, пооштравани и рокови пролонгирани. ЕУ је због властите кризе постала мање привлачна и затворила се за “новаке”. Тако се све претворило у пуко ритуално позивање и одазивање, а подразумевало се да нити је РС/БиХ обавезна да уђе у ЕУ нити ЕУ да је прими.

Сада се сусрећемо са једним потпуно новим приступом у којем нас ЕУ тера да се придружимо, прети овдашњим политичарима сменом, а народу војном интервенцијом са режираним поводом. Милом или силом у ЕУ! Тако барем испада према интервјуу који је Вофганг Петрич дао сарајевском Авазу 11. августа, у којем незванично резимира закључке затвореног састанка који је у Берлину организовало Министарство спољних послова Немачке, уз учешће елите политичара, научника, новинара и НВО-оваца посвећених Босни из земаља ЕУ. Ево шта нам поручује господин Петрич, екс високи представник за БиХ.

“Сумњам да Додици желе БиХ у ЕУ, јер са таквом врстом људи Брисел не жели да ради… Мали број људи који одлучују, од Мостара, преко Бањалуке до Сарајева, не желе у ЕУ ни у ком случају. Они знају да реформе које морају да се предузму да би се то остварило значе и њихов нестанак са политичке сцене. Мислим на лидере које годинама гледамо на бх. политичкој сцени…”

РЕФОРМЕ ЗА ОДЛАЗАК ДОДИКА

Пре свега, није јасно да ли је, по Петричу, проблем што Додици не желе искрено у ЕУ или што ЕУ не жели са њима да сарађује? Одговор је врло једноставан. Брисел је напредовање ка ЕУ још од 1996. почео Српској систематски да условљава централизацијом БиХ, под фирмом “функционалније државе”, “уставних реформи”, “говора у један глас” и слично, а сам Петрич је као високи представник био у врху по броју ентитетских надлежности које је отео РС.

О АУТОРУ

Ненад Кецмановић је српски политолог, политички аналитичар, социолог, доктор и професор политичких наука, публициста, те члан Сената Републике Српске.

 Као реакцију на такво кршење Дејтонског споразума на бази фалсификовања и злоупотребе “бонских овлашћења”, актуелно руководство је од 2006. напросто зауставило тај процес круњења Српске, упркос свим притисцима, уценама и претњама. Из Бањалуке је отворено стављено на знање: “Не желимо у ЕУ уколико је то на штету дејтонског статуса РС!”

Петрич је у праву када каже да би такве реформе значиле одлазак актуелног руководства. За њега и остале са поменутог скупа остаје, међутим, мали проблем што то и такво руководство има континуирану подршку бирача, па га, како он и сам вели, “већ годинама гледамо на политичкој сцени”. Штавише, ти исти бирачи, који, изгледа, и даље хоће Додика и Додике, према свим анкетама, чак још већом већином неће у ЕУ. Али имају Петрич и Петричи и за то “демократско” решење.

“Али, желим рећи да не може сва кривица да се свали на бираче већ и на систем који постоји. Сада до изражаја долази улога цивилног друштва, које мора јасно иступити и радити, али и воља бирача да гласају. У комбинацији са јасном политичком вољом Запада, морају дефинисати ко су им партнери у БиХ…“

Дакле, крив је народ у РС, односно бирачи, јер не знају да изаберу своје политичко вођство које би Петричима било по мери. Али крив је делом и политички систем који су нам, узгред речено, у Дејтону скројили управо Петричи, па су се већ после годину дана попишманили. Али ту су зато НВО, које опет финансирају Петричи, и зато својим овдашњим упосленицима налажу да “морају јасно иступити и радити”. Пошто, видимо, не ваљају ни бирачи, ни систем, а поготово Додици, односно демократски изабрано руководство, одлучиће воља Запада с ослонцем на НВО и пронаћи у РС своје партнере.

Ко би то могао да буде? Сигурно не неко из руководства СДС, јер његови оснивачи су или смењени или им се суди у Хагу или су нетом изашли са робије, него вероватно стари или нови високи представник и, рецимо, Топићи из филијале немачке НВО у Бањалуци. Али како сменити изабране а неподобне Додике и како поставити подобне Топиће? И за то Волфганг Петрич и Петричи имају сасвим конкретно решење.

“Не сме се никако потценити социјална димензија проблема. У фебруару су нас демонстрације изненадиле. Не смемо себи допустити да нам се исто деси ако се ускоро протести понове. Сада је добра прилика да направимо план… Заговарам да се ОХР измести ван БиХ, да задржи бонска овлашћења, злу не требало, те да европске институције преузму улогу укључујући и ЕУФОР… У Бриселу ври због питања: како ЕУ може решити ишта ако не може средити неки проблемчић који им прави неки провинцијални лидер Додик.”

ЗАШТО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА СРПСКА БАНКРОТИРА

Не би се баш могло рећи да су фебруарски протести изненадили Петриче, јер су месецима раније изјавама својих дипломата и преко спонзорисаних домаћих медија отворено хушкали народ да на улици смени “корумпирану власт”. Изненадило их је само то што се протести нису прелили на Републику Српску и Херцег-Босну, а у међувремену су се испухали и у бошњачким градовима. Инцко је, истина, одмах затражио интервенцију ЕУФОРа, али су на вишем нивоу очито очекивали да протести нарасту и прошире се на целу БиХ. ЕУФОР је, међутим, већ појачан британским специјалцима на Бутмиру и америчким маринцима на Мањачи, још пре Петрича најавио немире поводом октобарских избора јер је њима, изгледа, познат “план” који бивши високи представник мисли да тек треба да буде направљен.

А поводом Додика опет код Петрича једна контрадикција: како је председник РС “један провинцијални проблемчић” ако због њега “ври у Бриселу”. До сада је, по Петричима, како рече руски амбасадор Боцан-Харченко, “Додикова реторика била највећи проблем у БиХ”, али сада се појавило нешто много озбиљније, о чему Волфганг Петрич говори без задршке.

“Безмало сви на састанку су се сложили да Путин користи РС да би ослабио ЕУ. На исти начин то ради као у случају с Украјином… Ми већ сада видимо шта се дешава у Европи након руске анексије Крима… У РС знају да не могу бити део руске империје, али Додика баш брига за ЕУ… Он би најрадије био нека врста ‘мини-Путина’… Путиново поигравање са РС за своје циљеве Русију не кошта готово ништа. А он је свестан да би РС без подршке Русије банкротирала… Брисел под вођством Немачке мора бити јасан и одлучан у својим захтевима… То се више не може радити бонским овлашћењима, већ ићи напред.”

Једноставније речено, проблем су пријатељски односи Српске са Русијом или, како то замера Петрич, што би Додик “најрадије био мини-Путин”, док би он очито волео да буде мини-Меркелова. То уопште не значи да је Додик против уласка Српске у ЕУ, него напротив, али не по цену губитка њене самосталности. А и Путин је јасно и гласно подржавао европски пут и Српске и Србије све док ЕУ, под притиском САД, није завела санкције Русији. Што се тиче Крима, ради се о самоопредељењу руског становништва да се врати под окриље Русије, а то није анексија. Анексија се зове оно што је Петричева домовина у своје време урадила са БиХ.

Не питајући локално становништво, припојила је територију на којој није живело више од десетак Аустријанаца. Није јасно како то Путин “подржавајући РС, слаби ЕУ” када ова није њена чланица и зашто Брисел то не спречи хитним и безусловним пријемом БиХ. Петрич је у праву тврдећи да Српска, и да хоће, “не може да буде део руске империје”, али Српска не би хтела ни да буде парија немачке Европе, све и када би то могла. Напокон, Петрич замера Русији што је Српску спасла од банкрота, као да је неко бранио ЕУ да то учини сама. Квака је у томе што је “план” подразумевао банкрот РС пре октобарских избора да би социјални немири захватили Бањалуку, Добој, Бијељину, Фочу и Требиње.

“План” би се тако брже и сигурније остварио јер овако нам је ипак остављена шанса да, какве нас је бог дао инаџије, на изборе изађемо са паролом “Сви смо ми Додици!” Петрич и Петричи су нам, ево, на време препоручили да препознамо кандидате који ће Српску продати без инсценираног џумбуса и већ припремљене интервенције ЕУФОРа, и да им дамо свој глас. Проблем је што у жару изборне утакмице и жеље за победом вероватно ни они сами не знају шта их чека већ дан после јер, како каже Петрич, не само да “ваља сачувати бонска овлашћења”, него треба “ићи и даље”.

(Прес РС)

Ознаке: Вофганг Петрич, ЕУ, Ненад Кецмановић, Република Српска, Русија