(Н. Бабић)

Велики преглед стања у Украјини: Делегација Пентагона у Кијеву, рудари Донбас у штрајку, инциденти на граници као коридор за доставу руске помоћи, Москва се напокон огласила.

Украјинска агенција Интерфакс јавља да је у Кијев допутовала делегација америчког Пентагона с циљем да с превратничким владом у Кијеву и новоизабраним председником договори „помоћ коју су Сједињене Државе спремне да пруже украјинском привреди, укључујући и одбрамбени сектор“. Вест је потврдио и амерички амбасадор у Кијеву Џефри Пјат.

„У последња три месеца Сједињене Државе су утростручиле буџет америчке војне помоћи Украјини, а посебан је наглашена била одлука о повећању борбене ефикасности украјинских граничних јединица и њихове способности у одбрани украјинских граница“, реко је Џефри Пјат, коментаришући изјаву Петра Порошенко о нужности војне помоћи Вашингтона Кијеву.

„Делегација Пентагона ће се у Украјини ове седмице састати са представницима власти у Кијеву, како би разговарали о што бољем коришћењу америчке подршке украјинском одбрамбеном сектору у наредним месецима и годинама. Најважнији аспект америчке помоћи Украјини је привредна потпора и најбољи начин за Украјину да се брани је да постане економски развијена и суверена европска демократија. У исто време ће САД и даље пружати помоћ у модернизацији украјинске одбране и безбедности“, рекао је амерички амбасадор у Кијеву.

Није јасно шта би тачно требало да ради и какве везе има Пентагон са стратегијом привредног опоравка Украјине, коју су САД, ЕУ и ММФ ионако одлучили економски уништи, међутим, Џефри Пјат овим признаје досадашњу и договара „будућу сарадњу у одбрамбеном сектору“. Позната је чињеница да се помоћ Вашингтона у јачању одбрамбених снага у Украјини није ограничила на „обуку и неубојиту војну помоћ“, како то воле наглашавати у Стејт Департменту., Делегација Пентагона може значити само једно – прави владари марионета у Кијеву су огорчени слабим учинком војне кампање коју против народа и неколико хиљада устаника на југоистоку земље од средине априла без икаквих конкретних помака воде украјинска војска и Национална гарда, потпомогнути, наравно, директним учешћем америчких инструктора и обавјештајаца.

Што се тиче досадашње сарадње америчког министарства одбране и украјинске војске, занимљива је колумна коју је пре три дана за Strategic Culture Foundation написао аналитичар Николај Маличевски.

„Дана 11 мај је на аеродрому у Кијеву у строгој тајности стигао авион којег је дочекало војно особље и нико од цивила се није смео приближити. Према сазнањима, пошиљка је садржала војне униформе НАТО савеза, али и материјале са ознаком отровних материја. По налогу кијевског одела управе Службе безбедности Украјине (СБУ ), војници, терет и контејнери са спорним ознакама нису били прегледани и на аеродрому су напустили у аутомобилима са затамњеним стаклима. Пошиљку је пратио амерички обавештајац Ричард Мичаел, а с тим су летом са обуке у Пољској дошли борци Десног Сектора и припадници пољске приватне војне компаније АСБС (Analizy Systemowe Bartlomiej Sienkiewicz) Othago, створена пре неколико година од стране актуелног пољског министра унутрашњих послова, Б. Сјенкијевича „, пише Маличевски.

На новинске наслове о погинулим пољским специјалцима у источној Украјини водитељ пољског геополитичког института у Czestochowi (Czestochowa Institute of Geopolitics), Leszek Sykulsk, изјављује „како је проблем у томе што политику Варшаве према Истоку у великој мери режира пољска обавештајна заједница која блиско сарађује са америчким и британским службама“.

„Почетком априла је директор ЦИА – е Џон Бренан посетио Кијев, а већ следећег дана Турчинов најављује почетак „велике антитерористичке операције“ у вези са догађајима у југоисточној Украјини. Доказано је да не само амерички, него и пољски плаћеници активно учествују у тој кампањи“, тврди Сикулски.

То, наравно, нимало не смета америчког државног секретара Џона Керија да Русију оптужи за слање бораца и оружја, а од руског министра спољних послова Вашингтон захтева „да се сви наоружани сепаратисти предају украјинској војсци и окончају побуну“. Очигледно у Вашингтону сматрају да је Сергеј Лавров војни заповедник народних милиција на истоку Украјине, а не први човек руске дипломатије.

Што се тиче делегације Пентагона које ће боравити у Кијеву следећих недељу дана, овог пута су Порошенко и Јаценјук „предухитрили“ посету високих званичника америчког министарства одбране и пре два дана најавили још жешћу офанзиву против „проруских сепаратиста на истоку земље“.

Наиме, Вашингтон Пост пише „како је украјинска влада након велике представе против побуњеника на међународном аеродрому у Доњецку обећала да ће повећати интензитет противтерористичких операција против проруских сепаратиста на побуњеном истоку земље „.

Петро Порошенко је нагласио да је антитерористичка операција против побуњеника, које је упоредио са сомалским пиратима, „тек сада почела“. Рекао је да намерава да позове САД да му пошаљу војну опрему и инструкторе, а за америчког председника Барака Обаму је рекао „како се с њим треба да се састане у Европи идуће недеље“.

Иако је портпаролка Стејт Департмента, Џен Пшак, изјавила „како САД Украјини неће слати оружје, него само војну опрему“, постоје озбиљне сумње у искрене намере Вашингтона, а након посете делегације Пентагона Кијеву, чији ће стручњаци разговарати о „привреди и границама“, многи очекују најављену ескалацију оружаних сукоба.

„Председник Обама је Украјини одобрио три пакета војне помоћи, што значи да ћемо слати неубојиту војну помоћ, укључујући и оброке, шаторе, кациге, и лекове, али ћемо и даље разматрати њихове захтеве. Што се тиче оружја, наш се став није променио. Питање оружја у оквиру војне помоћи није на дневном реду“, изјавила је Џенифер Пшак.

У сваком случају, оружани сукоби на истоку Украјине не јењавају и већ су ушли у фазу отворених напада на стамбене четврти у којима украјинска војска више не бира циљеве, највише у неосвојивој устаничком утврђењу и кључном чворишту железничких и друмских комуникација – Славјанском.

Обрачун на украјинско – руској граници – Припадници народних милиција признају да им је то једини начин да скрену пажњу граничне службе и војске с пунктова

Јуче се, међутим, догодио напад групе од 80 устаника на Дијаково, гранични прелаз на украјинско – руској граници, и имамо две верзије тог догађаја. Украјинске новјанске агенције пишу „како је група од неколико десетина терориста минобацачима и пешачком паљбом напала гранични прелаз Дијаково, али је гранична полиција успела да издржи и напад је одбијен када је у помоћ пристигао украјински борбени авион Су – 27 који је нападачку групу присилио на повлачење“. У нападу су, наводно, рањена 3 припадника украјинских снага безбедности, а веће штете није било.

Украјинска агенција УНИАН пише да је на том граничном прелазу до сада пронађен и одузет један калашњиков, два пиштоља, четири машинке, 5 ручних бацача, 5 снајперских пушака, 84 кутија муниције и граната, а десетак људи је ухапшено.

Руски дневни лист Хоризонт цитира локалне изворе и наводи „како је ноћни напад пјешачким оружјем и минобацачима у ствари био лажни напад, којим се на другом граничном прелазу отворио простор за прелазак војне опреме и добровољаца који пристижу из Руске Федерације „.

„Ноћни напад у пограничном подручју Дијаково на територији Луганска, које је под контролом украјинских граничара, била је успешна варка локалних милиција. Битка је почела у вечерњим сатима 30. маја, а гранична стража Украјине извештава да је постају напало 80 побуњеника који су користили лако оружје, гранате, па чак и минобацаче. Укупно је пало око 50 минобацачких граната и тада је у подручје послат борбени авион Су – 27. Стражари су саопштили да је напад успешно одбијен и нико није погинуо. Извори у украјинској војсци тврде да је за време битке преко границе лако могло да прође неколико камиона са тешким оружјем и добровољцима Русије, а треба напоменути да милиције саме признају да ту тактику користе готово сваке ноћи“, пише Руски Хоризонт, а обзиром на начин на који је изведена акција, врло лако је могуће да се на другом делу украјинско – руске границе отворен жељени коридор.

Можда су ови „изненадни прелази“ објашњење откуд су међу погинулима у борби за ваздушну луку у Доњецку била 33 држављана Руске Федерације, што је потврдио и председник владе Народне Републике Доњецк Алекандер Бородај.

Украјинска страна, односно војни стручњак и шеф украјинске војно – обавештајног сектора, Дмитриј Тимчук, тврди „како је након идентификације утврђено да је међу ликвидираним терористима било добровољаца из Москве, Чеченије, Јерменије, Абхазије, Дагестана, Ингушетије, али и Србије“.

У Вашингтону су изразито незадовољни начином како украјинска војска чува границе са Русијом, што је потврдио и амерички амбасадор у Кијеву Џефри Пјат, али пре свега сталним захтевима Кијева за финансијском и војном помоћи, док с друге стране украјинска војска и Национална гарда не успевају сломити устанак у Доњецку и Луганску. Америчка администрација је с правом забринута, јер се за сваки дан тзв. „противтерористичке операције“ потроши 3.000.000 $ и они желе да виде резултате.

Руска Правда пише „како је 15 април-30 мај потрошено више од $ 147,000,000 (1,7 милијарди хривња), што представља готово половјану годишњег буџета Доњецка, за којег је у овогодишњем буџету издвојено 4 милијарде хривња.

Како би Кијеву отежали финансирање кампање коју је против њих покренуо вд „председник“ Турчинов, а наставио Порошенко, рудари Донбас су се одлучили на штрајк и то све док не престане војна кампања. Разлог је што се профит и порези од рудника у којима су запослени још увек уплаћује у буџет у Кијеву и рудари су се одлучили да не финансирају војну кампању у којој су они сами циљ напада. Одмах након референдума су демонстранти у Доњецку тражили да природни ресурси и добит остану у региону и да се прекину финансијски токови с Кијевом, али безуспјешно, међутим, када је украјинска војска започела бомбардовањем цивилних објеката и убијати недужно становништво, одлучено је да је боље да обустави производњу.

„Рудари Донбас су одлучили рећи Кијеву што мисле о овом сукобу. Кијев је окрвавио руке и ми смо одлучили упутити ултиматум да ако у блиској будућности у југоисточним деловима земље не прекину противтерористичке операција, ми ћемо престати производити и слати угаљ. Све је договорено са представницима рудара, који су се 26 мај сложили са предлогом владе НРД. О штрајку као средству „притиска“ на Кијев се разговарало и раније, међутим, недавна збивања везана за почетак нове и веома интензивне фазе од снага безбедности оданих Кијеву угрозиле су живот и сигурност грађана. Чести случајеви масовне употребе тешког наоружања без јасне идеје о томе где се налазе војни циљеви доводе до смрти и повреда међу цивилима. Рудари позивају Кијев да поштује одлуке од 11 мај и изразили су подршку власти НРД. Данас су престали да раде рудници „Сочинскова“ и „Абакумов“, а придружиће нам се и рудник „Иузхнодонбаскаја – 3″. Министарство индустрије и угља не сумња да ће овај покрет још више ојачати, а ускоро ће и сва предузећа унутар индустрије у подручју НРД поступити исто“, рекао је Константин Кузмин, министар индустрије и угља у народној влади Доњецка, чиме је практично властима у Кијеву упућен ултиматум од стране рудара и радника осталих индустрија Донбас. Јасно је да ће обустава производње и испоруке угља регионима западно од Донбас сигурно уздрмати буџет у Кијеву, који је ионако на ивици банкрота.

Три милиона долара за један дан „противтерористичке кампање“

Као што смо рекли, један дан војне операције украјинских безбедносних снага на југоистоку земље вреди укупно око 3.000.000 $, а према речима стручњака, устаничке милиције су Кијев коштале већ више од 147,000,000 $ .

Уколико украјинске снаге безбедности и даље буду користиле тешко наоружање, укупни трошак рата, узимајући у обзир уништење зграда и инфраструктуре, десетоструко ће се повећати, кажу војни аналитичари.

У такозвану „противтерористичку операцију“, проглашену од стране власти у Кијеву 15 април 2014., укључене су 95., 79. и 25. ваздухопловна бригада, 24., 30., 51. оклопно – моторизована бригада, као и јединице Националне гарде. Осим тога, заједно са оружаним снагама у сузбијању устанка учествују такозвани добровољачки „специјални батаљони“ „Донбас“, „Дњепар – 1“, „Дњепар – 2“ и „Азов“, које спонзорише украјински (хазарско-јеврејски) олигарх Игор Коломојски.

Према подацима руског министарства спољних послова, укупан број украјинских војника из разних група на југоистоку земље је крајем априла био 11.000 људи. Тада су имали 160 тенкова, више од 230 оклопних возила и не мање од 150 артиљеријских система, као и борбене авионе.

Међутим, стручњаци верују да би број војника који су учествовали у „антитерористичкој операцији“ (АТО), могао бити много већи. На пример, министар одбране Донбас, Игор Стрелков, изјављује да у акцијама Кијева учествује око 20.000 људи, од којих само око Славјанска 5000 људи. Украјински војни стручњак Вјачеслав Целујко верује да број војника у операцијама заиста може премашити ту бројку.

„Чињеница да не постоји јасна граница подручја проглашене противтерористичке операције. Након завршетка борби се увек иде на јачање положаја на руско – украјинској граници, јер се тамо не сме да смањи број војника, али их тамо не сме бити више од 25.000“, за руски лист Известија каже Целујко.

Ту су, наравно, и приватне војске милијардера са Мајдана, Игора Коломојског и Рината Ахметова, те представници приватних војних фирми из Европе и Америке.

„За разлику од припадника редовних снага, плаћеници не само да зарађују више, него су и боље опремљени и може се рећи да живе веома добро. Главни покровитељ тзв. Волонтерских батаљона је власник банке „Привате“, гувернер региона Дњепропетровск Игор Коломоиски. На његову директну заповест и залагање су настале 2 батаљона, „Дњепар – 1“, „Дњепар – 2“, као и две јединице територијалне одбране, „Донбас“ и „Азов“, које укупно броје око три хиљаде људи.

Формално су ове јединице су под командом министарства унутрашњих послова Украјине и боре се заједно са деловима Националне гарде, чија су окосница борци Десног Сектора.

„Иако су под командом МУП – а, ове јединице су потпуно самосталне. Њихови борци не штеде никога и чине све врсте злодјела. Борци Коломојског су у региону Доњецк нападали владине зграде заједно са демонстрантима унутра. Такође прете погубљењима, присиљавају на напад необучене украјинске војнике који одбијају да се боре против народа.“, кажу представници Народне Републике Доњецк.

За своје прљаве послове добијају пристојне плате по украјинским стандардима – око 500 гривна, односно 40 $ по дану. На пример, квалификовани лекар у Украјини зарађује дневно око 100 гривна, или 8,3 $. Имовину украјинског олигарха, сада владара Дњепропетровска, Игора Коломојског Форбес процењује на 3,6 милијарди долара, а сам је за медије признао да само за плате „његовим“ војницима месечно издваја више од 10.000.000 $. То значи да је за 45 дана украјински олигарх већ потрошио више од 15.000.000 $.

Осим локалних плаћеника, према НРД су у сукоб укључени „пси рата“ из иностранства. којих у „антитерористичкој кампањи“ има око 250.

„Имамо податке да Карачун (планину у близини Славианска оп.а.) штити пољска приватна војна компанија „, у више наврата је изјавио вођа милиција Игор Стрелков.

Осим Пољака, на југоистоку се боре приватне војне компаније из Сједињених Америчких Држава, али они имају различите плате.

„Плаћеници увек примају више од обичних војника. На пример, француска Легија странаца добија плате и накнаде за 50% више од обичних француских војника, а амерички плаћеници су 30% скупљи од редовних америчких снага. Службена плата за „псе рата“ не постоји. У правилу, плата зависи ио стандарду живота у региону у којој обављају своје послове. Најмања плата страних плаћеника у југоисточној Украјини је 10.000 долара“, каже руски војни аналитичар Виталиј Цимбал.

Народне милиције не добијају новац, или барем не такве своте, а према речима министра одбране и команданта Славјанска, Игора Стрелкова, то је врло озбиљан проблем.

„Упркос чињеници да милицију хране мештани, њима треба одећа, оружје и муниција, а и њихове породице код куће не могу да седим без новца“, каже Стрелков.

Лидер Народне Републике Луганск, Валери Болотов, објавио је ове недеље да полицајци могу задржати радна места на којима су радили и пре избијања сукоба, а да им богати предузетници морају обезбедити плату. Непридржавање заповести ће се третирати као саботажа и издаја. Просечна месечна плата у региону Луганск је у јесен 2013. била 3345 гривна, или 278 $. Према подацима украјинског министарства унутрашњих послова таквих је људи у Доњецку и Луганску 3-5 хиљада.

Треба рећи да су плате бораца само мањи део војне потрошње. Велики део одлази на оружје и муницију. Према речима водитеља Центра за стратешке и одбрамбене технологије, Руслана Пухова, обе стране у сукобу углавном користе оружје произведено касних ’80 – их.

„Украјина не плаћа за ову технику, јер је добила бесплатно као наследство од Совјетског Савеза. Потрошени делови морају бити замењени за исте или нове, модерније, а самим тим и скупље. На пример, трошак хеликоптера Ми – 8, којег користи украјинско ратно ваздухопловство, може се кретати 200.000-5 милиона долара. Милиција је успела да обори 4 таква хеликоптера. Ако ћемо рачунати другу технику, износ губитка може бити до 20.000.000 $. Осим тога, припадници милиције су такође срушили 3 јуришна хеликоптера Ми – 24. Цена модерне верзије ових машина се креће од 20.000.000-22.000.000 долара „, каже Руслан Пухов.

Украјински војни аналитичар Вјачеслав Потселуико тврди да украјинско ваздухопловство има више таквих хеликоптера.

„Један сат лета таквих хеликоптера кошта у просеку 800 $. У антитерористичкој акцији је учествовало њих 20 и већ су потрошили само на гориво барем 360.000 $. Осим тога, 26 мај у сукобима у Доњецку, Украјина је подигла у ваздух борбене авионе који за један сат лета потроше 5000 $. Очевици тврде да су борбени авиони летели око сат времена и извиђали положаје милиције у ваздушној луци у Доњецку. Такође, током непријатељстава је украјинска војска изгубила више од 30 оклопних возила и оклопних транспортера. Трошкови модернизоване „шездесетчетворке“ су 1.500.000 $, БМП и БТР цена имају цену од 800,000-1.500.000 долара, а укупни трошак горива за камионе и оклопна возила током казнене операције се може упоредити са трошковима горива за хеликоптере, дакле више од 350.000 $ „, објашњава Вјачеслав Поцелујко.

На основу садашњих цена на светском тржишту оружја, цена топова се креће око 150.000 $, а гранате 30 $ по комаду, док минобацачке гранате стоје 8-10 америчких долара. Украјински војска користи минобацаче, артиљерију и аутоматско ватрено оружје.

„У Славјанском, где су наши положаји, пуцњава почиње у 20.00 и траје до зоре. Увек прекидају с паљбом у 5 или 6 сати ујутро и на овај начин живимо готово месец дана“, каже један од припадника одбране НРД, а војни експерти су израчунали да само једна ноћ гранатирања и пуцања из пјешачког оружја по Славјанском украјинску војску стоји 10-15.000 долара.

Народне милиције се боре углавном из оружја отетог из војних складишта и од министарства унутрашњих послова Украјине или из оног којег заплене током борби. Наоружани су застарелим АК – 47 и АКМ – 74.

Милиција је такође успела отети неколико различитих оклопних возила БМП, ау Славјанском имају једну совјетску оклопну самохотку са топом калибра 120мм (2Ц9 “ Нона – С „).

Познати „брадати специјалац“ из руске Краснодарске области, сада на положајима у Славианском, директно се жалио руском председнику Путину и замолио га да му пошаље „пар пушака да барем по непријатељу може да пуца са пристојне удаљености“.

Према речима стручњака, процену трошкова милиција у Доњецку и Луганску је готово немогуће направити и то из разлога што се не зна имају ли уопште икакву накнаду, али и због начина ратовања у којем се користе мање, али мобилније јединице, које се не расипају муницијом као украјинска војска.

Један од највећих руских експерата у овој области, Дмитриј Абзалов, каже да, ако се узму сви трошкови (све горе наведено, али и транспорт и лечење рањеника, застој производње, оштећења зграда и инфраструктуре…) Украјина овим ратом губи десетине милијарди долара месечно.

„Узмите само једну недељу у најобичнијој челичани у региону Доњецк у којој се изгуби и на десетине милиона долара, а ако војска започне озбиљније борбе са тешким артиљеријом и авионима, штета на инфраструктури у региону ће бити на стотине милијарди долара“, каже Абзалов.

Кремљ напокон чуо Донбас

Јучер је Русија први пут одговорила на захтев за помоћ милиција Донбас, а одговор је стигао са високог нивоа. Портпарол канцеларије руског председника, Дмитрии Песков, казао је „како ће Путин и Русија сигурно да пруже хуманитарну помоћ Народној Републици Доњецк“.

„Хуманитарна помоћ ће бити пружена и то је нужно, али о војсци не могу ништа рећи. То би требало питати војску, но хуманитарна помоћ, наравно, неће бити одбијена“, рекао је Песков.

„Треба нагласити како су први захтев за помоћ НР Доњецк и НР Луганск службеној Москви упутили након референдума 11 мај и чекање је у многих побудило сумњу да су гајили наду илузорну само због тога што је Владимир Путин у више наврата рекао „да неће дозволити убијање цивила у региону без икаквих последица“. Онда је Путин затражио од лидера Донбас да одгоде референдум о самоопредјељењу. Више од његове изјаве је народ погођен одлуком руског министарства одбране да се повуче са границе са Украјином, баш у време највећег гранатирања Славианска и Краматорск. Додајмо и огорчење народа јер Русија није реаговала на масакр у Одеси и покољ у Маријпољу, него се ограничила само на службене апеле „међународној заједници“, која је ионако на страни Кијева“, пише Виктор Јадуха, колумниста агенције Росбалт.

Сада се, по свој прилици, ситуација мења, јер је помоћ коју је обећао Песков пуно прецизнија од ранијих обећања. Реч је о лековима и храни, а нису искључена ни војна појачања.

Овде се ипак морамо зауставити и подсетити да је од преко 40 погинулих бораца у нападу на ваздушну луку у Доњецку њих 33 било из Руске Федерације и неколико, наводно, из Србије. Дакле, однос домаћих и руских бораца који бране Донбас не иде у прилог тези да је Русија препустила ове две регије хунти из Кијева, али то чини преко добровољачких група, а не службено. 33 леша која су испоручена руским граничарима су довољан разлог да се пуним правом људи запитају како да је од неколико милиона људи оружје узело само њих пар хиљада – ваљда се чекају руски тенкови да пређу границу. На то је у неколико наврата указао и командант Славианска, Игор Стрелков, који је у свом обраћању мај 18 оштро критиковао оне „који се скривају по кућама, док се њему у Славјанском пријављују жене и узимају оружје како би одбраниле град“.

Сада када је постао министар одбране НРД, Игор Стрелков је изнова упутио проглас у којем каже „како њему не треба подршка, него армија и да му је доста савета „кауч – војске“ ( или “ диван – војске “ / у оригиналу – Диванних Војске оп.а. )“.

PolitNavigator пише како су становници Доњецка обрадовани изјавом Пескова, али и чињеницом да у последњих неколико дана стижу све чешћи извештаји о пробијању граничних дионица у региону Луганск и да стижу конвоји са добровољцима и оружјем, укључујући и оклопна возила. Та извештаја потврђују обе стране. С истока Украјине стижу и непотврђене информације да је руска војска обуставила најављено повлачење с украјинске границе, међутим, ако то и није истина, онда је сигурно да Путин није позитивно одговорио на апел украјинског „премијера“ Јацениука који је тражио  да Москва блокира границу с Украјином и тако заустави проток оружја и терориста“, што је на крају потврдио и сам Јацениук.

Такав поступак, „отварање“ граница и изјава Пескова, може бити показатељ великих помака у Кремљу. Прво, да је страх од западних санкција који је захватио руску предузетничку елиту и значајан део владајуће класе претеран или га се игнорише у непосредном окружењу руског председника.

У Кремљу је сигурно лоше примљена и вијест да је Порошенко спреман да разговара са представницима Руске Федерације само у присуству посредника из Сједињених Држава и ЕУ. То само потврђује раније изјаве Путина да у Кијеву  владају марионете и да нема с ким да разговара“, јер у овој ситуацији има смисла разговарати директно са Западом.

У овој ситуацији, с големим финансијским и политичким трошковима који су свакако непријатни за Москву, једини прави избор је супротставити се антируска пројекту у Украјини и свакоме ко ради на њему. Изјава Пескова је сигурно „пробни балон“, иако хуманитарна помоћ сигурно неће изостати. Она ће бити службена, а до кад Русија мисли „неслужбено“ учествовати у одбрани Донбас, виде ће се у следећих неколико недеља.

(Адванце)

 

Ознаке: анализа, Донбас, Н. Бабић, Русија, САД, Украјина