После 650 година у Србији се поново појавио неко о коме се пишу десетерци, ко се велича до неба, и ко својим рукама доноси спас посрнулом друштву и сиромашној земљи. Међутим, нисмо више у 13. веку, нема више Немањића, наш херој овог пута нема бркове Марка Краљевића, нити буздован шестоперац, нема ни сјајни витешки оклоп Милоша Обилића. Нема више тог помало патетичног патоса.

Он је једноставно – Новак Ђоковић.

“Наоружан” је само једним тениским рекетом, широким осмехом и добром енергијом, што му је помогло да се после више од 20 година труда, рада, стрпљења и одрицања, суверено попне на највиши степеник српског хероизма.

Милиони фанова

Када на интернету потражите нешто о најбољем тенисеру света, на “Јутјубу” лако можете пронаћи десетине песама о овом 25-годишњем Србину. Већина их је написана у чувеном херојском стиху, који је “резервисан” да опевава подвиге само оних највећих међу највећима у овом народу. Додуше, има и лирских израза његових фанова, што све заједно чини један чудесан песнички опус и праву слику тренутног заноса који Новак учвршћује из дана у дан.

“Што је Срба од Кулина бана, све од бана до данашњег дана, није било већега јунака, од Србина Ђоковић Новака”, само су неки од стихова који могу да се прочитају, наравно уз добру музичку позадину.

Кад је већ реч о интернету, треба напоменути да тридесет милиона веб-страница помиње на барем једном месту име најбољег тенисера међу најбољима. Најмање толико је и искрених фанова Новака Ђоковића на меридијанима широм планете. Његова званична интернет презентација не спушта се испод десетине хиљада “кликова” дневно, а све више је посетилаца и ван наше земље. На “Твитер” друштвеној мрежи Ноле има 3,22 милиона “следбеника”, а на “Фејсбуку” скоро 5.000.000 “лајкова”. Те бројке се увећавају из сата у сат невероватном брзином.
Сви они се слажу у томе да је Ноле не само изузетан као тенисер, већ је такав и као личност. Жарко Требјешанин, на пример, тврди да је наш ас скроман, што је врло необично за тако велике звезде. Притом је интелигентан, шармантан, духовит, срдачан и непосредан у комуникацији са другима.

Фини манири

Свако ко познаје нашег тенисера може да дода и да је особа која се одлично носи са огромном популарношћу и која врло добро зна где је граница. Никада није прешао линију доброг укуса, манири су му беспрекорни, без обзира на то да ли је у друштву британске краљице Елизабете Друге или са старином од 77 година, деда Верком, на пијаци Зелени венац.

Беспрекорно васпитање, за које су најзаслужнији отац Срђан и мајка Дијана, уз стрица Горана, усадило му је и осећај припадности својој нацији и патриотизам који Ђоковић тако радо исказује после великих победа широм планете. Међутим, то стање ни у тренуцима највећих успеха, попут оног на Ју-Ес опену, Вимблдону, у Мелбурну, у Београду не прелази у национализам или било шта негативно. Љубав према својој држави не значи да другог морате у исто време да понижавате или га чините мање вредним.

– Ђоковић је феномен! Делује као обичан момак из комшилука, али када га упознате схватите да је вансеријски образован и шармантан, а када заигра тенис, баца вас у неверицу. Он је синоним за успех са само 24 године и заслужује филм – рекао је Педро Алмодовар, славни режисер и велики уметник о Србину, показавши да једна Шпанија, која има свог Надала, воли и поштује и друге великане белог спорта.

На хиљаде дневних листова, од Токија до Милвокија, искључиво у хвалоспевима свакодневно пишу о феномену момка из Србије, који ове сезоне чини чудеса на сваком турниру на ком се појави. Када се све ове бројке саберу, и када се види број земаља у које стиже добар глас о Србији и Ђоковићу, добија се јасна слика о томе колики је, заправо, Новак бренд у свету и колико његови резултати и успеси значе и држави из које долази, народу и свему што носи предзнак “српско”.

УЗОР

На страницама “Вога” даме и господа са Запада читају о томе како се правилно изговара реч “Србија”, како смо ми позитиван и весео народ “јер другачије не може, ако одатле долази Новак”. Читаоци “Телеграфа” добијају упутства о српском испијању ракије и начину прављења овог пића, на шта им, такође, указује Ђоковић. Новинари “Њујорк тајмса” пишу како је бомбардовање наше земље 1999. било ружно и неоправдано, пошто им је Новак објаснио како је обичан народ безразложно трпео и патио.

УВАЖАВАЊЕ

Капу доле Новаку су скидали и Италијани, Британци (Би-Би-Си му дао награду за најбољег спортисту, Лауреус, више пута су му се дивили на Вимблдону и завршном мастерсу у Лондону), Пољаци (тамошње новинске агенције га награђивале као најуспешнијег), Кинези га полако али сигурно претварају у божанство, Бразилци га воле, Аустралијанци тврде да бољег нема, док су се и Американци, после почетног “отпора”, поклонили краљу.

– Политика је политика, али ово што он ради у свом спорту је крајње озбиљна ствар. Новак је најбољи амбасадор своје земље у свету и слободно могу да кажем најбоље лице Србије – рекао је Томас Кантримен, испред државног секретара САД, у име Беле куће.

ПРЕПОЗНАТЉИВО

Када се данас затекнете у Лондону и уђете у неку од продавница, прво што ће вас љубазни продавац на каси питати јесте “да ли сте провели леп дан”, а већ после тога, као по правилу следи, “одакле сте”. Чим кажете “из Србије”, продавац као из топа изговара:

– Србија! Ђоковић!

Овај ехо, уз обавезан осмех и искрен израз одушевљења, одзвања без обзира на то да ли купујете сок код Пакистанца у локалној радњи у Вимблдону, да ли наилазите на класичну Британку током великог шопингу у “Маркс и Спенсеру” у Оксфорд стриту, или срећете Мароканца, иза пулта у маленом грилу.

(Вечерње новости)

Ознаке: Новак Ђоковић, тенис, фанови