Српски производи тешко налазе пут до потрошача у суседној држави која је недавно постала чланица ЕУ. „Конзум“ продаје „Рубинов“ вињак, „ждрепчеву крв“ и кекс из „Банинија“.

Српских производа на полицама хрватских супермаркета још увек је изузетно мало, а ретко која трговачка марка ужива популарност код хрватских купаца. За разлику од хрватских производа у Србији, који су тамо годинама и многи их прихватају као „домаће“, већина хрватских купаца и не зна који су производи из Србије, па чак и када се навикну на њих.

ПОПУЛАРНИЈИ ОД СЛОВЕНАЦА

У „Агрокору“ су у последње време у неколико наврата изјављивали да су задовољни понудом и занимањем купаца за српске производе и да продаја расте из дана у дан.
У сваком случају хрватски купци не показују никакву одбојност према производима из Србије, као што је био случај са словеначким, у јеку напетих политичких односа двеју држава.
Данас, када је Ивица Тодорић купио „Меркатор“, то је депласирано и сада далеко већи страх постоји у Словенији да ће хрватски производи преплавити „њихове“ продавнице које су сада, заправо, „Агрокорове“.

Није за утеху, али српски производи на рафовима хрватских самоуслуга не уживају ни већу ни мању пажњу него конкуренција из региона.

Међутим, довољно је прошетати великим трговачким ланцима, од хрватског „Конзума“ до ланаца које су отворили Аустријанци и Италијани, да се види како су у првом плану пре свега производи из Хрватске и Европе.

Из региона, пре свега из Србије, нема превише производа.

Да би видели како ствари стоје са српским производима, обишли смо два велика „Супер Конзума“ у Загребу, продавнице које нуде бројне производе, не само прехрамбене, већ и све што је потребно за кућу.

Све најважније и оно што се највише купује хрватског је порекла, а превладавају производи из „К плус“ линије домаћина, „Агрокора“.

Када је реч о зејтину, шећеру, брашну, соли, конкуренције нема и све што се нуди је произведено у Хрватској.

На одељењу где се продају кекси конкуренције већ има, па тако и производа из комшилука. „Јафа кекс“ из Црвенке изложен је равноправно у конкуренцији са осталима, али је и најскупљи.

Док производ из Црвенке кошта нешто више од евра, „Крашов“ кекс је јефтинији за 25 центи, „К плус“ за 40 центи, а најјефтинији је из „Агрокомерца“ који кошта свега 50 центи, двоструко мање од оног који је увезен из Србије.

Увозник српских производа који се нуде у „Конзуму“ је управо та компанија из састава „Агрокора“, па се може наћи на полицама и „Пиониров“ кекс „ловели“ за један евро, колико коштају и ишлери са еурокремом.

У понуди су и разни производи „Банинија“ из Кикинде, „воћни пољупци“ или „нежне симпатије“, а цена је такође око евра, што одговара и конкурентским производима.

КОЛЕ 

У Хрватској је занимање изазвао долазак Миодрага Костића, председника „МК групе“ у Цавтат, на регионални скуп пословних људи са Балкана, поготово његове речи да се не боји Тодорићеве конкуренције.
Костић тврди да српске компаније, ако унапреде пословање и повећају конкурентност, не треба да се боје да ће бити истиснуте са тржишта.

У богатој понуди вина је и „ждрепчева крв“ „Винопродукта“ из Чоке, а цена бутеље је нешто мање од четири евра, што иде у ред јефтинијих вина која су нуде у „Конзуму“.

Слично је и са „Рубиновим“ вињаком који кошта 8 евра, док је цена оног из „Звечева“ 12 евра, а најјефтинији је један који долази од хрватског произвођача и кошта за десет центи мање од „Рубиновог“.

Хрватска као нова чланица ЕУ и даље није превише расположена за конкуренцију из региона, па се многе компаније из Србије жале да и даље немају прави приступ хрватском тржишту.

Истовремено, хрватске компаније јуре на српско тржиште, које је сламчица спаса за посрнулу хрватску економију.

(Вечерње вести)

Ознаке: bojkot srpsk robe, hrvatsko tržište, srpski proizvodi