Прочитај ми чланак
Кажњени смо без кривице, УЕФА понизила Србију… пише јуче престоничка штампа на одлуку УЕФА да Србију казни горе него Албанију за прекид утакмице у Хумској. Да ли је западни свет поново неправедан према Србима или ми то све умишљамо?
Јавност у Србији, судећи по првим реакцијама, огорчена је на одлуку Дисциплинске комисије УЕФА. Већина је доживљава као дубоко неправедну, без обзира да ли кривицу за ту неправду види у УЕФА или у нама самима.
Осећање да велики и моћан врши неправду над малим и слабијим вратило се као лош филм из 1999. Добро, мисле многи у Србији, знамо ми да нисмо цвећке (карцином “Богданов” је наша унутрашња ноћна мора), али спустили су заставу велике Албаније на фудбалски стадион усред Београда?! Платиће 100.000 евра?! Сад знамо колико кошта политичка провокација пар екселанс.
– Одлука УЕФА је неописива глупост. Дајући нам три бода, па одузимајући, скочили су сами себи у уста. Таква апсурд не постоји ни у лошим вицевима. То није само неправда, то је понижавање једног народа, не само спортског дела нације, већ целог народа. Тиме нам поручују да смо народ другог реда и да треба да играмо преисторијске игре, а не фудбал, јер је фудбал игра за богате и моћне, а ми то нисмо – сматра писац Душко Ковачевић.
За историчарку Бранку Прпу овде је реч о политикантству међународних спортских организација, којег има и на другим нивоима.
– Кад имате политикантство у Комитету за доделу Нобелове награде, онда га имате свуда. Апсолутно је све исполитизовано и то на начин да се аматеризам као темељ спорта потпуно изгубио. Стварају се интересне, политикантске, финансијске, овакве и онакве везе, тако да је идеал спорта као вредносног система, онако како су нас одгајали раније, нестао – каже Прпа.
Академик и историчар Драгољуб Живојиновић сматра да је прва погрешна одлука била стављање Србије и Албаније у исту групу, због чега се могло очекивати да ће бити проблема.
– Порука коју су оваквом одлуком послали је да Тирана има подршку великих сила да се Косово коначно прими у Међународни олимпијски комитет – сматра Живојиновић.
За Душка Ковачевића кроз историју правде није било на овим просторима.
– Овај наш простор мени личи на кафански сто са карираним столњацима за којим двојица-тројица снагатора обарају руке па оборе и сто. Кад они ломе сто, обично страда Србија, да ли војно, да ли политички, а често и војно и политички – каже Ковачевић.
Осећање да смо неправедно кажњени и да такву неправду трпимо последњих деценију-две, не може се, међутим, генерализовати, сматрају историчари.
Матија Бећковић: Тешко да умишљамо
– Тешко да умишљамо да су неправедни према нама јер оно што се догађа превазилази нашу имагинацију. Што се ове конкретне ствари тиче, ја не знам ко се крије иза тог имена УЕФА, али читаоци ће лако погодити.
Загорка Голубовић: Желе да признамо Косово
– Мој лични утисак читајући новине јесте да ЕУ даје предност Албанији у односу на Србију и да хоће, по свој прилици, да нас натерају да признамо Косово као независну државу.
Чавић суспендован због мајице
У марту 2008. наш шампион Милорад Чавић суспендован је са Европског првенства у пливању јер је на церемонији проглашења носио мајицу “Косово је Србија”. Кажњен је са 7.000 евра, без права жалбе.
Допинг Виктора Троицког
У новембру 2013. тенисер Виктор Триоицки кажњен је са 12 месеци суспензије због наводног избегавања допинг контроле. Многи су ту одлуку видели као драстичну и неправедну. Троицки се ове године вратио у тенис и одлично граби напред, али је почео од нуле јер су му сви бодови на АТП листи били избрисани.
Казна из Ђенове
У октобру 2010. у мечу Италија – Србија хулигани из Србије нису дозвољавали почетак утакмице, а после само седам минута игре убацили су бакље на терен. Вођа хулигана Иван Богданов ухапшен је и у мају 2011. године депортован из Италије. Поново је био на терену на мечу Србија – Албанија, а до данас није познато да ли ће због тога бити процесуиран.
– Не постоји историјска константа неправде према Србима, не бих ишла у историјски фатализам. Сваки народ имао би шта да каже на ту тему правде или неправде других према њему. Узмите резултате балканских ратова, који су за Србе били праведни, али не за Турке или Бугаре. У историји је неспорно да су мали народи плаћали и мост и ћуприју и брвно, битан је однос снага. Кад од међународне политике тражимо етичку димензију, тешко можемо да је нађемо, све је то питање трговине – закључује Прпа.
Чедомир Антић, историчар:
Жртва својом кривицом, али и стицајем околности
Велике силе се боре за своје интересе и извозе сопствене кризе и унутрашње проблеме.
ЕУ је настала као последица слабости европских земаља. Иза тог “јединства” стоје век ратова и неуспеха да нека од европских сила оствари глоблану доминацију. Данас ЕУ представља творевину која је највише вредности прихватила као компромис. Зато добро дође један народ, на који је могуће искалити сав гнев због неоствареног империјалног циља и све незадовољство из којег би, у другим околностима, у европским елитама настали ксенофобија, расна мржња, шовинизам…
Србија је постала жртва својом кривицом, али и стицајем околности. Сукоб европског запада са Русијом, који тиња већ 300 година, завршен је мелодрамски почетком деведесетих. Срби не само што су пружили отпор рушењу СФРЈ и обесправљивању половине свога народа, већ су остали дуже од других већински привржени реалном социјализму. Деведесетих је зато Србију погодила “савршена олуја”. Многи кажу заслужено јер ко би, осим доказаних криваца, био омражен и од европских и од америчких либерала, русофоба клерикалаца и атеиста, фашиста и анархиста…
Тај однос постоји данас. Тако је на једном скупу европских народних партија елита ЕУ политичара 2004. жустро осудила неку децу у Истанбулу која су гађала камењем православног свештеника (нису га повредила), али нису хтели да осуде недавни погром над српским народом на КиМ када је убијено 19 људи, срушено 3.500 домова и 26 цркава. Када су коначно, уз много отпора у којем је предњачила Дорис Пак, прихватили да погром спомену у документу, нису написали ко је вршио насиље, а цркве су назвали “божјим храмовима”.
Суочени смо с мржњом, дубоком и неразумном. С њом морамо да живимо. Треба мудро да се одупремо. Погрешни су путеви квислиншког попуштања, као и аутистичног отпора. Потребно је да коначно дефинишемо своје интересе, рационалне, изводљиве, чисто српске и свесрпске. Од њих никад не треба да одустанемо.
(Блиц)
