Прочитај ми чланак
Председник Николић каже да је одлука Владе по питању косовских избора стратешка и веома изнуђена, али да се Београд креће у оквиру Устава Србије.
Николић је у интервјуу за РТС говорио о косовским изборима, Украјини, Вучићевом састанку са Меркеловом, поплавама…
Одлука Владе у вези са косовским изборима је била стратешка, веома изнуђена и није било отпора тој одлуци, чак и опозиционари су једноставно ћутали, рекао је Николић.
Прихватили смо да учествујемо у тој утакмици, резулатат је очекиван сто се тиче односа међу албанским политичким партијама, осећа се и у Приштини да би људи да се договоре са Србијом, и да се то оствари на миран начин, каже у интервјуу РТС председник Србије.
Што се тиче Срба нисам задовољан резултатом, рекао је Николић. Не могу да будем задовољан да са 20 посланика пређемо на 10 или девет оних којима можемо да верујемо, и да нам то буде нормално.
Он је рекао да се међу Србима са КиМ који су расељени, а који су имали право гласа, види „нека незаинтересованост“. Николић је рекао да они остављају некоме другоме да уместо њих решава, као да то није њихов проблем.
Без утицаја на политику тешко да ћемо моћи да остваримо оно што смо договорили у Бриселу, и зацртали у Резолуцији наше скупштине, рекао је Николић.
Одлука Владе је била стратешка веома изнуђена и није било отпора тој одлуци, чак и они опозиционари, једноставно су ћутали.
„Ова влада која носи тешко бреме у ово време, та Влада у мени има апсолутног сарадника, нема супарника, чак и онда кад мислим другачије. Ја нисам председник који жели да влада Србијом, мимо Устава, ја сам ту, са овом Владом ћу делити и успех и неуспехе… На Влади је сада да донесе одлуке – да то буде корисно за српску заједницу на КиМ, све друго би било погрешно“, каже Николић. Ми се и даље крећемо у оквиру Устава Србије, сваки искорак би за мене био сигнал да морам да изађем из тога, рекао је он.
Одговарајући на питање зашто новац за севера Косова није стигао до Косова, председник је цитирао америчку пословицу која каже да је „бесплатан сир само у мишоловци“. „Дакле, пружиш руку и ухвате ти руку, ја не верујем много у средства која обећавају и која не морамо да вратимо“, истакао је Николић.
Како је додао, не треба Србију на то учити, и не треба говорити о томе да ако неки потез повуче да ће имати користи за које не мора да заради.
„Ја сам се с тиме суочио 2000. године, када је требало четири милијарде долара да уђе у Србију, само ако се промени власт. Та власт је промењена, а ми сад причамо о томе да нема ни 20 милиона које обећају“, каже Николић.
Према његовим речима, он је за то да сарађујемо са целим светом, да наравно када нам треба помоћ да помоћ и тражимо, али када хоћемо да радимо онда нам не треба бесплатан новац, како је додао, ми у Србији нисмо навикли да нам било ко поклања.
На констатацију да дневник Зери спекулише о томе да би Србија признала Косово у УН а да заузврат на северу дође до формирања специфичног ентитета, каже:
„Зери нагађа отприлике или покушавају да испитају терен на шта би Србија била спремна, али у Србији немате политичара који би погазио Устав Србије, одлучио се да призна независност КиМ а да за то обезбеди неко ентитетско право које има север Косова у саставу независне државе Косово. То заиста није могуће“.
Када вам је део териоторије узет и тако чврсто брањено то што је одузето, да како је рекао, би морали „тектонски поремећаји да се десе у будућности у светској историји да ми на силу можемо да уђемо на Космет“. „То је апсолутно немогуће, немојмо људе заваравати тиме“, каже Николић.
Како је додао, много тога има на Косову што је српско, и што нам сада отимају. „Постоје привредни субјекти које администрација у Приштини распродаје, не питајући за власништво. Ја не бих да тргујем са КиМ ни по коју цену, али бих желео да за Космет обезбедим сва она прва која Устав Србије тражи или која је могуће у овом сплету околности у којима нам много тога не иде на руку, нажалост“, каже Николић.
„Сазнаћемо од Меркелове да ли се рампа диже 2019.“
На питање шта очекује од сусрета премијера Александра Вучића и канцеларке Ангеле Меркел, Николић је рекао да имамо много тога да разговарамо са Немачком, јер је она најозбиљнији партнер сваке чланице ЕУ, као и Србије на њеном путу ка ЕУ.
„Инструкције немачких парламентараца су за нас путоказ, упозорење. Немачка је показала да хоће да инвестира у Србију, то је њихов интерес пошто ми имамо слободно тржиште које ЕУ нема. Вучић ће да нас обавести када се врати какав је био тон разговора, шта су биле теме, ја очекујем да тема буде помоц Немачке да грађани Србије живе боље. Наравно онда ће Ангела Меркел, која нема много длака на језику, када разговара са мањима, рећи шта она очекује. Председник Владе ће рећи шта она од Србије може да очекује, а шта не може“, истакао је Николић.
Према његовим речима, 2018. и 2019. су године за које је Меркелова рекла да неће бити проширења сада би требало сазнати од ње да ли је можда та рампа дигнута 2019. или има неки нови термин.
На питање да ли Немачка преузима главну улогу на Западном Балкану, председник каже да је утицај Немачке поприлично велики и да то зна сваки полтичар. „Ангела Меркел зна да ако Србија испуни услове и постане чланица ЕУ, са нама ће као у вртлогу ући у ЕУ земље које досада нису чланице. Без тога Европа није комплетна. Нама у окружењу у коме се налазимо нема друге него да будемо земља чланица ЕУ“, тврди председник.
О Украјини, Русији, Белорусији…
На опаску да се Србија уздржала од увођења санкција Украјини, а да то није учинила и према Белорусији, председник је истакао да ми не уводимо санкције, већ да треба да ускладимо заједничку спољну политику са ЕУ и додао да зна како изгледа живети под санкцијама, као и да зна да то не дотиче председника Белорусије. Он је додао да разговори о посети Лукашенка трају од новембра.
Како је рекао, Лукашенко је одмах након што су Србију погодиле поплаве понудио помоћ.
„Ако неке новинаре не занима да Белорусија није признала независност Косова и Метохије, мене то много занима, ако их не занима да Иран није призано, мене то много занима, ако их не занима да Украјина није признала мене то занима“, истакао је председник.
На питање да ли ће економија бити главна тема преговора са Лукашенком, председник Николић потврдно одговара. „Да, наравно, ми ћемо потписати неколико споразума. Јавност ће о томе бити обавештена.“ Председник је подсетио да се велики део белоруских аутобуса производи у Крагујевцу и најавио проширење сарадње.
На питање зашто није био на инаугурацији председника Украјине, Николић је рекао како је мислио да је мали ниво да буде наш амбасадор и да би то могло да се сматра као потцењивање победе, због тога је отишао његов саветник. Председник је изјавио да он није лично размишљао о одласку на инаугурацију председника Украјине.
Николић додаје да ће у Украјину свакако отићи уколико Порошенко буде водио мирољубиву политику. Председник је подсетио и како су на његовој инаугурацији била само два председника и додаје да ће права мера тога да ли је био добар председник бити ако буде изабран у другом мандату. На инаугурацију Порошенка ишао је бивши српски шеф дипломатије Иван Мркић, који је сада саветник председника Николића за спољну политику.
„Порошенко припада Руској православној цркви и можда је то добар избор“, оценио је Николић.
На питање да ли ће Србија увести санкције Русији, Николић је рекао: То је толико незамисливо, само што Србија онда мора да има меру, да се једнако понаша и према малим и према великим државама.
Србија не сме да се опредељује и волео бих да води политику као што је некада Јосип Броз Тито, али треба да ускладјује своју спољну политику са ЕУ, рекао је НИколић. Он је напоменуо да је ЕУ, нешто као ЕУ, створено 1945. године, овде.
О поплавама, донаторским конференцијама, медијима…
Говорећи о прослави стогодишњице Првог светског рата, Николић је рекао да је првобитна идеја била да сви оду у Сарајево. Како је објаснио, надлежност за организацију догађаја пренесена је на Град Сарајево, који жели свечаност да одржи у згради на којој пише да су на том месту агресори и четници убијали, и да зато неће ићи.
Председник Србије је осврћући се на своју изјаву да ће Србија бити у ванредној ситуацији док год не буде поправљена и последња кућа страдала у поплавама рекао да не зна до када ће то трајати, али да до обнове не можемо сами и да је управо то смисао његовог разговора са француским председником Франсоа Оландом да се одржи међународна донаторска конференција.
„Имаћемо две конференције, једну на највишем вероватно министарском нивоу у Француској и једну у Бриселу што је предложио Оланд“, рекао је Николић.
Николић каже да је већ обишао доста места и да намерава да обиђе и Бајину Башту, Варварин и Коцељеву и да и он сам као и Фонд „Драгица Николић“ који добија помоћ из иностранства желе да обезбеде изградњу нових кућа тамо где обнова није могућа.
Када је реч о неком моделу радних акција који се све чешће помиње, Николић каже да то није наш изум већ да су тај модел обнове користиле многе земље, под другим именом, после ратова, елементарних непогода или када би земље западале у економску кризу. И сам је, каже, као средњошколац учествовао у радним акцијама.
Он је навео да је његова изјава да је „Влада одлично одрадила посао, а да је одговорност на грађанима, истргнута из контекста. Како је објаснио, говорио је о томе да су грађани позивани да се евакуишу, као на пример у насељу Пољане, где је он позивао људе да уђу у аутобусе и спашавају живе главе, али да они то нису учинили и да је мислио само на то да су грађани слушали надлежне, не би било толико жртава. Додао је да је све истргнуто из контекста, а затим и непримерено коментарисано.
На питање има ли цензуре у медијима, Николић је рекао да то није питање за њега, него за новинаре. Он је рекао да новинари треба да кажу ко их цензурише, али је додао да поједини медији, користећи се лажима и измишљотинама, желе да уруше систем, с нагласком на нападе на њега.
„Ја кад бих био новинар, ја бих дозволио само неко да ми исправи граматичке грешке“, рекао је додајући да не би дозволио да га цензуришу. Ако дозволиш једном да те цензуришу, а не кажеш ко, сваки дан ће да те цензуришу, тако то иде, рекао је председник Србије.
(Б92)
