Несношљиво! Докле више та невиђена већ преко двије деценије непрекидна политичка тортура над српским народом?! Ни воде се још нису смириле, које разорно потопише уз велике људске жртве и огромну материјалну штету скоро цијелу Србију, а већ поново безобзирно пристигоше нове бриселске и вашингтонске оштре уцјенe.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је недавно у потопљеном Обреновцу, да су два једина непријатеља Србије, искључиво елементарне непогоде и тероризам, да трећег непријатеља нема, и да ће се у будућности борити против тога. Уз пуни респект на изјаву, фалшно, трећег непријатеља итекако има, а и четвртог и петог и ко зна колико још, свугде око нас.

О аутору

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин.
Живи од своје ране младости у расејању.

Наставком украинске кризе, ЕУ и САД се у политичком конфликту са Русијом суочавају са “срчаном инсуфицијенцијом“, због Путинове досадашње бриљантне дипломатско-политичке стратегије.

Западне земље своју немоћ и бијес због успјешне руске блокаде њиховим империјалистичким циљевимаа, и походу на исток Европе, искаљују ни на кога друго него на Србију, гушећи је притисцима, да се прикључи њиховој хистеричној хајци на Русију, и тим чином срамно и подло забоде “нож у леђа“ свом једином историјско традиционалном пријатељу и партнеру.

Хегемони Запад, ширећи своје грамзиве пипке на Украјину, свргавањем тадашње легалне демократске власти, имао је уједно и за главни циљ у свом архитенктном планском пакету да дестабилизује Русију, на што дужи будући временски период.

Фатална грешка! Концепт омаловажавања и слабљење Русије, осуђен је на тотални фијаско у његовом самог старту.

Накнадно увођење санкција Русији и њено избацивање из Г-8 због “анексирања“ Крима у своје окриље, одраз је очајног потеза Запада, да прикрије и сапере сву своју стварну кривицу у украјинској кризи, и тим потезом окриви и обиљежи Русију као главног и јединог узрочника њеног настанка.

Стара офуцана прљава метода, коју је Србија као жртва са жестоким болом у више наврата 90-их година осјетила и сама на својој кожи.

Свему томе, из “политичке кухиње” ЕУ и САД, са громогласно пратећом халабуком, креирана је пропагандна политичка фраза-теза под називом: „Руска инвазија на Крим“.

Сједињене Америчке Државе имају свој „витални интерес“ на: Куби, Вијетнаму, Авганистану, Ираку, Србији и Либији, којег константно неометано примјењују и бране до данашњих дана. “Чудног ли парадокса”, да нико прије тога није изустио ни ријеч критике, и дошао на идеју да САД избаци из Г- 8 и уведе јој санкције?

Наравно да нико није дошао на ту идеју, нити ће уопште на њу доћи, све док данашњим свијетом доминантно владају западне силе “законом топуза“.

Таквој досадашњој пракси, који без сумње мучи цијели свијет, дошао је очигледно крај.

Угроженој Русији, у њеној чврстој одлучности да се супростави империјалном Западу, постепено пристижу све више знаци подршке из земаља ван европског контигента, чије негодовање према западној хегемонији узима све више маха. Ускоро, за неко вријеме, Русија ће имати по мом мишљењу политичку подршку већине земаља чланица УН.

Србија је нажалост чинила велике грешке и водила штетну политику свих ових протеклих година. Да ли ће и овај пут у овој украјинској кризи, српска дипломатија због “будуће интеграције у ЕУ“ подлећи кукавички западним притисцима, и укњижити нову најкардиналнију грешку својом политичком одлуком, остаје да се види.

Уколико српска Влада подлегне уцjенама Запада, и удовољи претећем захтјеву, да се Србија сврста у њихов блок против Русије, онда…ух, не смијем ни да помислим, а камо ли да напишем, зато је боље да са не дореченом изразном реченицом, завршим ипак овај текст.

(СРБИН.ИНФО)

Ознаке: Драган Ђоговић, ЕУ, Русија, Србија