Прочитај ми чланак
Један од последњих ковача из околине Ужица, Мирољуб Петровић, решен да затвори своју стару занатску радњу, пре коначне одлуке отишао је по савет у Заједницу предузетника Привредне коморе Србије (ЗППКС). И права је срећа што је то учинио. Тек тада је сазнао које све погодности и олакшице у пословању има, јер се бави старим занатом. Схватио је да може да настави да ради и да ће остати конкурентан на тржишту. Чак је израчунао и да му се исплати да запосли једног новог радника!
Ово је, по речима Светозара Бабића, секретара Заједнице предузетника, само једна од прича о власницима радњи које се баве старим и уметничким занатима и пословима домаће радиности, а који су у последњи час одлучили да их не „гасе“. Захваљујући, пре свега, саветима добијеним од чланова Групације за неговање старих заната и уметничког наслеђа која однедавно постоји у оквиру ЗППКС.
– Верујемо да за све привредне субјекте који чувају традицију старих заната долазе бољи дани – каже Жељко Павловић, председник Групације. – Важно је да, најпре, радњу региструју под правилном шифром, али је много важније да добију и сертификат о начину рада и врсти производа. Јер, само тако се прецизира да ли своје производе израђују на стари, традиционални начин, ручно или претежно ручно. Сертификат их, дакле, раздваја од уобичајених занатлија, односно од индустријске производње.
Када региструју радњу и добију сертификат, објашњавају Бабић и Павловић, следе и олакшице и подстицаји.
– Ослобођени су већине локалних такса, попут оне за истицање назива фирме на пословном простору, а препорука је општинама и градовима да, уколико им изнајмљују простор, то чине уз симболичну надокнаду или бесплатно – наглашава Бабић.
– У радњама не морају да имају фискалну касу и сврстани су у погоднију групу са нижом основицом за паушално опорезивање. На конкурсима, такође, под повољнијим условима могу да добију бесповратна средства из буџета или донација. А, од 2011. године, Фонд за развој Србије отворио је посебну кредитну линију намењену искључиво за финансирање сертификованих старих и уметничких заната и послова домаће радиности.
Павловић и Бабић подсећају власнике сертификованих радњи да ће, ако запосле до девет нових радника, који су бар пола године били пријављени на бироу, плаћати за 65 одсто мање порезе и доприносе.
НЕДОСТАЈЕ ЗАКОН
Велики и важан посао који свима предстоји је усвајање Закона о занатству који, засад, немамо – сматра Бабић. – Постоји Предлог закона, предат Министарству привреде. Законом би се коначно дефинисала цела ова област. А, посебно део који се односи на регистроване сертификоване радње које се баве старим и уметничким занатима и пословима народне радиности.
Повластице, засад, важе до краја 2016. године. Ипак, из Заједнице и Групације најављују не само да ће се борити да се оне за чуваре старих заната продуже, него ће од надлежних тражити и додатне олакшице.
Колико у Србији има чувара старих заната и народне радиности, према речима наших саговорника, не постоји прецизна евиденција. Али говори се о хиљадама. Највише је плетиља, везиља, ткаља, произвођача хране и меда, грнчара… Групација има 27 чланова (појединаца и удружења), док је у евиденцији Министарства привреде уписано више од 400 сертификованих радњи старих заната од Велике Хоче до Суботице и од Пирота до Лознице.
– Верујемо да у Србији има око 10.000 људи који се баве старим занатима – поручује Павловић. – Неки су регистровани, неки не. Неки чак немају ни радње, али их никако не смемо сврставати у сиву економију, будући да су поједини чувари породичне традиције и овакве послове настављају из чисте љубави. Зато је важно да их окупимо под исти кров, а верујемо да им је право место у Групацији при ЗППКС и у стварању еснафских задруга које би им омогућиле јединствен наступ на тржишту.
Из заједничке „куће“, тврде, биће им много лакше да очувају све посебности старих заната и народне радиности. Брже и једноставније ће својим производима наћи употребну вредност. Тако би, верују, много више упослили оне који производе ручно и на традиционалан начин.
– Посебна жеља нам је да се обнови школа у Пландишту у којој су некада обучаване ткаље, као и да се отвори одељење у Грачаници у коме би ученици савладавали све тајне чувеног призренског филиграна – истичу наши саговорници.
106 ВЕШТИНА
У Правилнику Министарства привреде набројано је чак 69 делатности које се сматрају старим занатима. Међу њима су и казанџије, јорганџије, опанчари, сарачи и седлари, вуновлачари, фијакерсти, калдрмџије, стаклодувачи, бомбонџије, содаџије, бозаџије, али и они који знају да праве шиндру, да производе ћерпич и њиме да зидају… Уметнички занати подразумевају 29 послова, као што су оружарство, израда предмета од кованог гвожђа и бакра, рестаурација, шивење сценских костима, препарација, израда лутки… Народна радиност подразумева свега осам вештина, попут упредања конца и вуне, народни вез, плетење, кукичање, пачворк…
(Вечерње новости)
