Прочитај ми чланак
Политички аналитичари процењују да се посета Александра Вучића Москви неће свести тек на пријатељски разговор. Српска страна ће поставити питање веће рудне ренте, извоза „фијата „500 Л“…
Као што ниједан сусрет са лидерима из светских центара моћи не прође лако и без неких захтева, тако се ни састанак премијера Александар Вучића са Владимиром Путином и Димитријем Медведевом неће свести тек на пријатељско ћаскање. Сва је прилика да ће српски премијер бити суочен и са низом захтева. Али, рећи ће и шта мучи нашу земљу у односима са Русијом.
И изјаве самог Вучића уочи посете Москви то потврђују:
– Односи јесу пријатељски. Али Руси имају одређене проблеме са нама због нашег дуга, а и ми имамо одређена питања. Надам се да многе од тих ствари можемо да решимо.
Када је реч о руским захтевима, три су економска: подршка изградљи „Јужног тока“, плаћање нашег старог дуга за гас, који износи око 300 милиона евра, и реализација руског кредита за обнову железнице, који до сада није повучен у потпуности јер немамо пројекте. А један захтев је политички – тражи се недвосмилена подршка Русији у украјинској кризи.
– Русија од Србије очекује да испуњава преузете обавезе, а ми их имамо по неколико основа – каже за „Новости“ Душан Пророковић, са Академије за безбедност и дипломатију. – Најпре због потписаних споразума о стратешком партнерству и гасоводу. Не може никоме промаћи како наше власти често понављају да морају вући непопуларне потезе на Косову, јер је тако регулисано Бриселским споразумом, а када дође на дневни ред „Јужни ток“, онда кажу – да сачекамо прво на Бугаре. Као да „Јужни ток“ није ствар међудржавног уговора.
Што се Украјине тиче, истиче наш саговорник, нелогично је да Србија, која није чланица ЕУ, због тога погоршава своје односе са Русијом, а да их Аустрија, која је једна од важнијих земаља Уније, истовремено поправља.
ПОРОДИЧНО СРЕБРО
У ЈАВНОСТИ се већ дуже спекулише да су Руси заинтересовани за куповину „ЕПС“, мада нико из државног врха то није потврдио. Ипак, Предраг Симић каже да не искључује да би то могао бити један од захтева који ће руска страна да испостави Вучићу. – Руси би могли да затраже да им се прода „породично сребро“, а ЕПС је највећи део тог блага. То би било врло деликатно и не би остало без последица у односима са ЕУ – уверен је Симић.
Предраг Симић, професор на ФПН, оцењује да посета Русији неће бити лака:
– Руси нису сентиментални. Не би ме чудило да се Вучић нађе пред веома озбиљним захтевима.
С друге стране, и Вучић ће у Москву однети наш списак.
Премијер је, подсетимо, још пре неколико месеци критиковао НИС због тога што Србија не добија одговарајући део профита од ове компаније, чији су Руси већински власници.
– Ако је Србија власник 29 процената НИС, онда хоће и одговарајући део профита. Желимо најуспешнији могући НИС, али 29 одсто су наше паре. Мој посао је да те паре узмем за народ. Пошто је профит велики, хоћемо да га делимо – рекао је тада Вучић.
Осим веће рудне ренте, он ће, како најављују неки извори, тражити и нижу цену гаса. Али, то питање Руси ће, како се оцењује, „везати“ за измирење старог дуга за овај енергент.
Премијер ће затражити од руске стране и да се одобри бесцарински извоз „фијата 500 Л“ на руско тржиште, а он је за наш лист потврдио и да ће се разговарати о кредиту од 800 милиона долара за „Железницу“.
Има ли Србија преговарачки потенцијал у разговору са Русима?
– Наш преговарачки положај је тежак – сматра Симић. – А Руси када причају о нафти и гасу понашају се по оној народној – ако смо ми браћа, кесе нам нису сестре.
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић као проблем уочи посте Москви истиче атмосферу која се ствара, па каже:
– Упадљива је разлика у третирању Вучићеве посете Берлину, па и Паризу и, с друге стране, Москви. Ако би неко са стране то посматрао помислио би да су посете западним центрима моћи посете пријатељским државама, а да је Русија земља у којој нас чекају само уцене и ултиматуми. А управо је супротно, и то би могао да буде један од проблема за Вучића.
Као кључна питања о којима ће се расправљати и Вукадиновић наводи „Јужни ток“ и украјинску кризу. Србија би после овог састанка, сматра он, могла још гласније да каже како је „Јужни ток“ од великог значаја за нас.
– А када је реч о украјинској кризи, Србија би требало да осуди нападе на проруски народ на истоку Украјине – каже Вукадиновић. – То би јој знатно олакшало разговоре о другим отвореним питањима, као што су цена гаса…
(Вечерње Новости)
