Револуционарна одлука ресорних министара прети да значајно промени слику генетски модификованих биљака на европским пољима. Окупљени у Луксембургу, министри ЕУ у чијем портфељу је заштита човекове околине, после петнаест година натезања и четири године преговарања, сагласили су се у четвртак поподне да прерогативе о забрани узгајања ГМО препусте свакој чланици.

Власти многих држава у томе виде прилику да више не зависе од бриселске администрације да би своје грађане заштитили од евентуалних опасности по здравље од оваквих култура. Борци против генетски модификоване хране кажу да су параграфи контрадикторни и да управо сада, овако, отварају могућност за даље ширење ГМО на Старом континенту.

ШПАНИЈА КОЛО ВОДИ

НА европским пољима тренутно се узгаја само један ГМО, амерички кукуруз „Монсанто 810“. Далеко највећи узгајивач је Шпанија, која има засејаних 132.000 хектара. Португалија под овом културом има 9.000 хектара, а Чешка 3.000. Овај кукуруз отпоран на инсекте узгајају још Словачка и Румунија. Од 1998. до данас биле су дозвољене још две врсте кукуруза и једна кромпира, али се нису одржале. Сада се спрема дозвола за још један ГМО кукуруз из лабораторија „Пионира“, под ознаком ТЦ1507, и поред тога што се томе успротивило 19 земаља. За су биле Шпанија, Велика Британија, Шведска, Финска и Естонија, а уздржале су се Немачка, Белгија, Португалија и Чешка, што је било довољно да изостане квалификована већина за забрану.

До сада, државе чланице су могле да забране узгајање ГМО на својој територији само посебном процедуром, позивајући се на утицај по здравље и околину, на основу научних доказа. Европска комисија би после зеленог светла европских власти за безбедност хране дозвољавала узгајање оваквих биљака, али би то било стопирано недостатком квалификоване већине на европском савету, и та блокада је трајала бесконачно.

Нацрт нове директиве предвиђа да свака земља управља својом судбином. Више нису потребни научни радови, довољни су етички и социолошки аргументи или политика „зеленог плана“, па да држава забрани ГМО, без страха од санкција из Брисела. Што се тиче дозвола за узгајање, оне и даље остају у европском домену.

Европски суд правде већ је пресудама „притиснуо“ Европску комисију која, тако, није имала много маневарског простора. Ова одлука „по мери“, могла би да стави тачку на предугу и тешку дебату која траје у европским круговима, али је далеко од тога да је све задовољила.

„Зелени“ се противе, иако им промена директиве. Сматрају да је све само формалног карактера и да ће се на овај начин отворити врата за ширење ГМО. Истичу да није створена јака правна основа за забрану ових култура. „Зелени“ поручују да је, и поред ограниченог узгоја, чак 51 врста присутна у Европи кроз увоз.

Иначе, уколико контингент садржи мање од 0,9 одсто генетски измењеног семена, по важећим европским законима не сматра се као ГМО. Зато француски европосланик Жозе Бове каже да је само реч о „илузији доброг решења“.

Сада своју реч треба да каже нови сазив Европског парламента. Одлука би најраније могла да буде донета почетком следеће године.

 

(Вечерње Новости)

Ознаке: ГМО, ЕУ, производња, Србија, храна.