Прочитај ми чланак
Мукотрпан пут до повратка отетог на Косову и Метохији. Тек један захтев стигао до „Уставног суда“.
Повраћај имовине узурпиране на Косову и Метохији чека више од 40.000 грађана. То је број наших грађана који су Косовској агенцији за имовину поднели захтеве за враћање незаконито запоседнутих кућа, станова, пословних простора и земљишта.
До сада је само један од тих захтева стигао до „Уставног суда Косова“, који је пресудио у корист Надежде Јовановић на чијој земљи су бесправно подигнуте три куће. Иако су и „Агенција за имовину“ и „Врховни суд“ претходно донели одлуку да јој се врати узурпирана земља, то никада није спроведено у дело.
– Косовска Агенција за имовину тврди да је више од две трећине захтева Срба решено али проблем је у томе што та решења нису реализована. Чак и када постоје судске пресуде, узурпатори једноставно не напуштају запоседнуту имовину – објашњава Игор Поповић, руководилац тима за људска права и имовинске односе у Канцеларији за КиМ. – Већина тих случајева односи се на имовину у срединама јужно од Ибра, поготово у градским срединама где је узурпиран највећи број кућа и станова.
Растко Брајковић, саветник у Канцеларији за бесплатну правну помоћ, каже да је пут до повратка отете имовине на Косову мукотрпан и дуготрајан. Према његовим речима, да би остварили своја права, Срби су приморани да поштују све процедуре које прописују закони такозване Републике Косово.
– До 2009. године захтеви су се подносили Агенцији за имовину, а сада тај пут води искључиво преко судова, било да је реч о парницама или да оштећени поднесу кривичну пријаву против узурпатора – објашњава Брајковић. – Када прође све надлежне институције, случај може да дође до Уставног суда Косова, као што је то био случај са Надеждом Јовановић. Тек онда могуће је обраћање међународним институцијама.
Брајковић каже да су одлуке судова на Косову различите и да зависе од много фактора, укључујући и личност судије, али да је Србима веома тешко да остваре своја права на отету имовину.
ОДБИЈЕНО
Косовским судовима поднето је 18.500 тужби за накнаду уништене имовине против Кфора, Унмика и косовских институција. Ниједан од ових случајева није решен у корист тужиоца јер су се судови држали принципа да су тужбе против међународних институција (укључујући и косовске привремене органе) неприхватљиве.
(Вечерње новости)
