Прочитај ми чланак

ОТИМАЧИНА ЗЕМЉЕ: Сваки ратар мора да плати 100.000 динара за доприносе

0

traktor-njiva-oranica-600x363

Земља у дужничкој кризи, привреда и пољопривреда у колапсу а „мудре главе“ извлаче земљу из беде тако што пољопривреднике закопавају астрономским порезима.

Као да није довољно што је година за пољопривреду изузетно лоша, што ни време, ни цене ратарима не иду наруку, већ да мука буде већа бројним пољопривредницима на северу Бачке прети пленидба имовине због неплаћених доприноса за пензијско, здравствено и социјално осигурање.

Због дуговања за доприносе од неколико милиона динара, насталих протеклих година, Пореска управа у неким бачким општинама је већ почела са активирањем хипотека и продајом земље пољопривредника.

Разлог за толика нагомилана дуговања је, по речима самих ратара, што годишње морају да плате око 100.000 динара за доприносе без обзира на то колику површину земље обрађују.

Ратари су покренули петицију да се Закон о пензијском, здравственом и социјалном осигурању стави ван снаге, да се отпишу потраживања државе, да се ратарима омогући да добровољно плаћају доприносе и да ову обавезу могу и да прекину да уплаћују. Захтевају усвајање новог закона по ком би се накнаде плаћале сразмерно величини газдинства.

Захтеве пољопривредника подржао је и Атила Јухас, државни секретар у Министарству пољопривреде, који је најавио формирање радне групе која би решила проблем дуговања пољопривредних произвођача.

– Кључне измене и допуне закона, које дефинишу доприносе пољопривредника, односе се на промене одредаба по којима би се основица за обавезно осигурање утврђивала према величини поседа, односно висине прихода пољопривредника, а не као до сада – објашњава Јухас. – Сада пољопривредници, који имају и пола хектара у свом власништву, колика је доња граница, имају годишње доприносе за ПИО и здравствено осигурање између 90.000 и 100.000 динара, што је више од бруто прихода од производње, која се може остварити на тој површини.

Било да имају једно или сто јутара земље, ратари морају да плате око 100.000 динара, што је потпуно несразмерно заради малих произвођача, који су пред банкротом – објашњава пољопривредник Блашко Темуновић.

(Новости)