Прочитај ми чланак
Халкидичко полуострво Атос (Света гора), део је грчке државе са посебним аутономним статусом и у духовном погледу под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.
Светогорско монаштво почиње пећинским испосништвом са Петром Атонским, који се крајем ВИИ века настанио на Светој гори, а лета Господњег 860 Јефтимије Нови оснива Лавру, (начело монаштва – први пут се остварило од 843 г.)
Света гора, са центром у Кареји, оснива Лавру (већи православни намастир) а главна црква названа је – протатом – седиште светогорског монаха прота ( грчки – „протос„ – првак). Уз помоћ цара Нићифора Фоке око 963 г. св. Атанасије Светогорац оснива Велику лавру – први велики општежитељни манастир на Светој гори.
У XII веку почиње процват монаштва а нарочито у најстаријем светогорском манастиру Хиландариону – названом по свом грчком ктитору. Најписменије главе средњовековне Србије прошле су Светом гором, те није чудо што су многи манастири били у Србским рукама (Свети Пантелејмон, Свети Павле, Кастамонит, Симонопетра … ).
На Светој гори, готово да нема манастира који не чува неку Србску светињу:
– у Ватопеду је капела коју је подигао деспот Јован Угљеша, у олтару крст реликвијар браће Мусића, у ризници путир у Лаври сребрни тањир деспота Томе Прељубовића,
– у Филотеју крст цара Душана украшен драгуљима ,
– у Есфигмену повеља са портретима породице деспота Ђурђа Бранковића и иконе из његовог намастира посвећен Светом Павлу, ….
– у Дионисијату се чува сребрни крст византијске царице – српкиње Јелене Драгаш – бабе по мајци руског цара Ивана Грозног,
– у Кастамониту су типик и иконе Радича Поступовича (познатији као Облачић Раде) ,
– у Дохијару је охридски Србин – архиепископ Прохор – изградио трпезарију, поклонио иконе и драгоцени крст.
Посвуда су владарске повеље, даровнице, стари рукописи и србуље ..
Манастир Хиландар и српско благо
Поклоници Хиландарци могу видети у манастиру Хиландар следеће српско благо: икону у мозаику пред којом је Немања испустио душу, место где из његовог првобитног гроба расте винова лоза, бунар из кога су србски великаши пили воду, типик у Кареји са потписом и воштаним печатом Светог Саве, икону Тројеручице коју је донео из Свете земље и о којој се старао цар Душан, гробове Немањића, ћесара Војихне и Угљеше Деспотовића, диптих и завесе за царске двери монахиње Јефимије, поклоне цара Ивана Грозног, фреске краља Милутина, његовог оца краља Угљеше I, кнеза Лазара, рукописе патријарха Саве или војводе Николе Стањевића …
Света гора је Богородичин перивој а манастири – села Свете Богородице.
