Прочитај ми чланак

НОВИ ЕУ ПЛАН ЗА БАЛКАН: Јадранско-јонска иницијатива

0

jadransko-jonska-inicijativa

Јачање економије и социјалног развоја, и бржа интеграција Западног Балкана у ЕУ циљеви су нове европске Стратегије за Јадранско-јонски регион. „Рад на заједничким приоритетима пут је за бржи напредак региона“, поручују у Бриселу.

Европска комисија представила је нову европску стратегију намењену развоју Јадранско јонског региона. У питању је трећа европска макро-регионална стратегија (после Дунавске и Балтичке), чији је циљ да се земље дефинисане, на првом месту, али не и искључиво, басеном Јадранског и Јонског мора боље повежу и ближе сарађују у области транспорта, енергетике, туризма, заштите животне средине и промоције поморске привреде.

Јадранско јонска иницијатива тренутно окупља осам земаља региона од којих су четири чланице ЕУ (Грчка, Италија, Словенија и Хрватска) и четири земље Западног Балкана (Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија). Најављујући да би до краја 2014. године Савет ЕУ требало да одобри програм стратегије, како би се одмах кренуло у његову реализацију, комесар за регионалну сарадњу ЕУ, Јоханес Хан је изјавио: „Државе које су укључене у Јадранско-јонску стратегију требало би да се угледају на већ функционалне стратегије за Дунавски и Балтички регион, што се пре свега односи на фокусирање на неколико приоритета уз снажно политичко вођство како би се показали резултати. Истовремено, сарадња држава чланица ЕУ и суседних нечланица могла би да игра и значајну улогу у интеграционом путу Западног Балкана у ЕУ.“

Комесар Хан је за Јадранско јонски регион, који за сада, обухвата осам држава са 70 милиона становника, представио програм заснован на четири тачке. Прва је тзв „плави раст“, који обухвата промоцију одрживог риболова и поморског привредног раста и за чију су координацију задужене Грчка и Црна Гора. Приоритет је затим стављен на повезивање региона у области транспорта и енергетике, на чијој координацији би требало да раде Италија и Србија. Ту је и питање квалитета животне средине, које се фокусира на морски и копнени биодиверзитет и борбу против загађења мора, што је под координацијом Словеније и БиХ.

Четврта тачка европске стратегије за Јадранско јонски регион односи се на одржив туризам, на чему би у координацији Хрватске и Албаније, требало да се ради на јачању туристичког потенцијала региона, кроз иновације, јачање туристичких компанија и отварања нових радних места у овој области.

Регионални приступ за лакше решавање проблема

Меркел: правна држава, Косово, привреда

Немачка има конкретна очекивања од Србије у приступним преговорима са ЕУ која се тичу правне државе, питања Косова и привредног усаглашавања, поручила је немачка канцеларка премијеру Србије у Берлину.

Поводом израде ЕУ Стратегије за Јадранско јонски регион у Бриселу наглашавају да се ова област суочава са многобројним изазовима које ће „лакше решити заједно него на националном или локалном нивоу“. Тако се, поред осталог, указује на проблеме социјално-економских разлика у региону, пропуста у области транспорта, како копненог (путног и железничког), тако и ваздушног и поморског. Наводи се даље и неодрживост сектора риболова, опасност од загађења мора, неадекватна повезаност енергетских мрежа, али и недовољни административни капацитети у региону. Поред изазова и проблема, ЕУ указује и на „обећавајуће могућности“ региона, међу којима се препознају природне лепоте, богато културно и историјско наслеђе, што је велики потенцијал за одржив, одговоран и разнолик туризам:

„Прекомерни риболов, загађење, саобраћајне гужве, транспортне везе и сезонски туризам нису проблеми специфични за само једну земљу. Једини смислени начин да се они превазиђу јесте уједињен приступ. Будући да многе од наведених области имају потенцијал раста, Јадранско јонска стратегија може помоћи и покретању региона из кризе и повратку привредном расту“, поручила је комесарка ЕУ за поморство и риболов, Марија Деманаки.

У комисији ЕУ наглашавају да је примарни циљ ове стратегије управо промоција одрживе економске и друштвене добити у региону засноване на побољшању повезаности, привлачности и конкурентности, уз очување природне средине и здравих морских и приобалних екосистема, као и боља интеграција Западног Балкана у ЕУ.

Новац за пројекте требало би да буде обезбеђен кроз европске структурне и инвестиционе фондове, као и фондове Претприступне помоћи (ИПА). У Бриселу наглашавају да је ЕУ у позицији да помогне и координише сарадњу у почетној фази примене Стратегије, али да ће на земљама чланицама Јадранско-јонске иницијативе бити да покажу лидерство и резултате у остваривању договорених пројеката.

(Дојче веле)