Прочитај ми чланак
Амерички председник Барак Обама одлучио је да САД морају и надаље да остану неприкосновени светски лидер. Обраћајући се пре неки дан питомцима „Вест поинта”, једне од најугледнијих војних академија у свету, Обама је негирао наводе критичара да је војна сила САД у опадању након напуштања Ирака и повлачења из Авганистана, истакавши да није свака војна претња разлог за војну интервенцију САД.
„Повлачење без губитка утицаја” дефинисао је овом приликом Обама своју нову војну доктрину. „Потребно је наћи златну средину између изолационизма и интервенционизма и окончати са политиком: „удри и окончај проблем”.„САД морају и у следећој деценији да остану држава „коју је немогуће игнорисати. Али лидерска улога САД неће се ослањати на војну силу или једнострана дејства, него на дипломатију и сарадњу”, закључио је председник.
„Од Другог светског рата неке од наших најскупљих грешака произашле су не из наше уздржаности, него због наше журбе да уђемо у војне авантуре не мислећи о последицама”, пренеле су агенције Обамина размишљања.
Лепо речено момцима који практично још нису ни окусили мирис барута, али Обамини критичари истичу да је председник овом приликом више показао слабост и беспомоћност него систематски разрађену политику. И што је важније, није успео да умањи сумње, у земљи и међу савезницима, посебно оним у Европи и на Далеком истоку, у опстанак америчког утицаја у свету. И како онда схватити одлуку да војска САД остане у Авганистану и током 2015. настављајући тако рат који траје од 11. септембра 2001. и терористичког напада на Њујорк, а који никада није ни могао бити добијен.
Према званичним подацима, у Авганистану је у једном тренутку било око 100.000 америчких војника. Данас их је много мање. Вреди поменути да је у међувремену у окршајима са талибанима погинуло 2.300 маринаца. Прескупа цена за нешто што ће се на крају завршити повратком у домовину остатка моћне армије. Погнуте главе и без помпе.
Ово, наравно, не значи и окончање битке против тероризма, али код америчких савезника на свим светским меридијанима оставља горак утисак да војни ослонац на који су до сада могли да рачунају није више тако стамен.
Највећа опасност данас не прети са стране других држава, без обзира на њихову величину или војну моћ, већ од најразличитијих терористичких групација. А борба против њих не захтева ангажовање армије у садашњем виду, већ непрекидан рад тајних служби и извођење специјалних операција уз тесну сарадњу с другим државама и употребу најсавременијих технолошких средстава, подсећају поједини амерички аналитичари.
И док Обама на све начине покушава да поврати пољуљани оптимизам међу сународницима, на другом делу планете, у главном граду Казахстана, Сухумију, председници Русије, Белорусије и Казахстана потписали су споразум о стварању Евроазијске уније (ЕАЕС) који предвиђа тесну економску сарадњу поменутих држава на заједничку добробит. Створен је економски простор у којем су, поред Белорусије и прва (Русија) и пета (Казахстан) по величини државе света.
Овај догађај ободрио је житеље земаља потписница пошто ће им омогућити једноставнији, јевтинији и бржи проток роба, знања, културе, технологије… Па и људи који настоје да потраже ухлебљење ван својих отаџбина, а сумњају да би то могли да постигну негде друго у Европи.
Руски председник Владимир Путин је потписивање споразума о стварању ЕАЕС назвао „догађајем године”. У томе је потпуно у праву јер економски је заокружен простор на којем живи око 170 милиона особа и који поседује изузетна природна богатства као и технологију да та богатства у потпуности користи. А реч је, између осталог о петини светске производње гаса и 15 процената светске производње нафте. Ту треба додати и велике количине рудних богатстава, огромне просторе за пољопривредну активност, шуме, водотокове… С таквим ресурсима ЕАЕС директно удара на тржишта којима су до сада суверено владали САД и Европска унија.
Споразум из Астане наишао је на велики одјек у западним медијима који га карактеришу различито: од „бледе копије ЕУ”, до дефинитивног доказа да садашње светско економско устројство мора да претрпи значајне промене и прилагоди се деловању у 21. веку.
Има и оних који рађање ЕАЕС гледају – кроз звезде. Тако поједини аналитичари сматрају да се нови Савез родио под лошим зодијачким знаком и његови проблеми неће лако нестати. Други опет коментаришу да су се „ујединиле три слабе (?) економије и тврде: из тога ништа добро не може да произађе.
Оно што су сви запазили је да је у почетку планирано да чланица ЕАЕС постане и Украјина. У том смислу је бивши председник Виктор Јанукович и одбио да летос у Виљнусу потпише Споразум о придруживању са ЕУ што је довело до великих демонстрација у Кијеву да би се до данас прелило у прави грађански рат на југоистоку ове републике.
ЕАЕС би требало званично да профункционише почетком наредне године, исте оне коју је председник САД Барак Обама одредио за останак америчких војника на усијаном ратном простору Авганистана. Две различите одлуке од којих једна гледа у будућност а друга покушава да забашури прошлост и барем још неко време сачува илузију о САД као најмоћнијој сили планете. Имајући у виду да се амерички маринци и данас основним потрепштинама снабдевају преко Русије и да ће истим путем, највероватније, морати да се повуку из изгубљеног рата, сигурно неће њихове фамилије и ширу родбину код куће убедити да су урадили један јуначки посао.
(Политика)
