Прочитај ми чланак
Обично се каже да ништа у животу није извесно као смрт, али недавно откриће холандских научника могло би ту изреку да доведе у питање.
Захваљујући развоју медицине, људи живе знатно дуже, и премда нам наука још увек не може обећати вечност, постоје истраживања која покушавају да одгонетну који процеси у организму узрокују старење, трошење ткива и органа, те како још више одложити умирање.
Анализа крви својевремено најстарије жене света – Холанђанке Хендрикје ван Андел-Схипер, која је преминула у 115. години, пружа могуће одговоре.
Хендрикје је умрла 2005. Чак и у дубокој старости била је здрава и духом и телом. Разлог њене смрти досад је био непознат, с озбиром да су сви њени налази били готово савршени.
Када је имала „свега“ 85 година, она је завештала своје тело науци, уз услов да сви резултати буду јавно објављени.
Тада свакако није ни слутила какав ће поклон дати генетичарима.
Више од тридесет година касније, одлука ове жилаве бакице омогућила је истраживачима да проуче њене „супер гене“.
Они су недавно анализирали њену крв и друга ткива у настојању да утврде како је старост утицала на њих.
Резултати су показали да животни век у крајњој линији зависи од способности матичних ћелија да наставе свакодневни процес обнављања ткива.
Када у одређеном тренутку оне саме досегну границе свог живота и почну да одумиру, витални органи и ћелије попут крвних престану да се обнављају.
Узорак Хендрикјине крви показао је да су на крају старичиног живота опстале свега две активне матичне ћелије које су одржавале ниво белих крвних зрнаца, што значи да су готово све матичне ћелије крви с којима се родила до тада одумрле.
„Помислила сам: то је немогуће. Само две активне матичне ћелије? Била сам убеђена да је посреди грешка“, рекла је вођа истраживања Хене Хостеге са ВУ Медицинског центра у Амстердаму, чија је студија објављена у часопису Геноме Ресеарћ.
Наиме, када се роди, човек има око 1.300 активни матичних ћелија у крви које се непрестано деле и тако регенеришу крв.
„Да ли то значи да постоји граница у деоби матичних ћелија, а самим тим и граница људског живота? Да ли би било могуће продужити обнављање залихама које бисмо издвојили у ранијем раздобљу живота?“, упитала се она.
Осим наведене, холандски научници открили су још једну потврду да у организму долази до замора матичних ћелија.Показало се да су се теломери, заштитни врхови хромозома матичних ћелија Хендрикјине крви знатно истрошили. Теломери, се наиме, скраћују током живота, приликом сваке деобе ћелија. Када постану превише кратки, деоба ћелија више није могућа и ћелија одумире.
Сматра се да се теломери понашају попут некаквог биолошког сата који одређује тренутак смрти матичних ћелија.
Анализе су откриле још једну фасцинантну чињеницу – да су све мутације у крвним ћелијама стогодишњакиње биле безазлене. Одсутност опасних мутација које би могле изазвати болести, укључујући рак, значи да је имала изузетно добар „систем“ поправке или уништавања проблематичних ћелија.
Научници сматрају да истраживање отвара могућност подмлађивања тела ињекцијама матичних ћелија издвојених и сачуваних у раној фази живота.
Ипак, још увек смо далеко од тих манипулација. Осим тога, иако крв има доминантну улогу у продужењу животног века, не треба заборавити да је отказивање органа најчешћи узрок смрти.
(Новости)
