Прочитај ми чланак

ШТА ШЕШЕЉА ЧЕКА У БЕОГРАДУ: Суђење за убиство Зорана Ђинђића?

0

vojislav-seselj

Пред Специјалним судом могао би да се настави поступак против њега због сумње да је умешан у убиство премијера Зорана Ђинђића.

Ако лидер радикала Војислав Шешељ, упркос свему, ових дана изађе на условну слободу, пред београдским Специјалним судом могао би да се настави поступак против њега због сумње да је умешан у убиство премијера Зорана Ђинђића.

НУЂЕНО – ТРАЖЕНО

Лидер радикала је тражио да слободно путује по Србији, даје интервјуе новинарима, да се бави политиком и, наравно, да критикује рад Хашког трибунала.
Хаг му је, међутим, понудио следеће: кућни притвор током боравка на привременој слободи без икакве могућности напуштања куће, осим из медицинских разлога, и то у пратњи полиције.

Пре скоро 11 и по година, када се Шешељ предао Трибуналу, Специјални суд је против њега покренуо истрагу због сумње да је умешан у атентат на премијера Зорана Ђинђића.

Тачније, истражни судија Специјалног суда Вучко Мирчић и заменик тужиоца за организовани криминал Милан Радовановић саслушали су га почетком августа 2003. године, у хашком притвору због сумње да је извршио кривична дела удруживање ради непријатељске делатности и убиство представника највиших државних органа.

Тужилаштво га је теретило да је са Ацом Томићем, Радетом Булатовићем, Радетом Микелићем и Драганом Вујчићем, у другој половини 2002. године, у Земуну, постао припадник завере коју су организовали Душан Спасојевић и Милорад Улемек. Циљ је био – убити Ђинђића.

Тадашњи председник већа које је судило оптуженима за атентат на премијера, а данас адвокат Марко Кљајевић, каже да тужилаштво није навело разлог због кога се Шешељ није нашао на оптужници.

– Постоје два разлога за то – каже Кљајевић.

– Према Закону о сарадњи са Хашким трибуналом против окривљеног пред домаћим судом обуставља се истрагадо окончања поступка пред Хашким трибуналом.

Други разлог био би, каже Кљајевић, да је тужилаштво одустало из материјално-правних разлога, а да нема других доказа суштинског карактера. У том случају не би могао да покрене поступак.

Специјално тужилаштво сумњичило је лидера СРС да је „више пута у својој кући и у кући покојног Спасојевића у Шилеровој улици контактирао са Луковићем и Спасојевићем који су новчано помагали СРС и давали инструкције како да у јавним иступима објашњава статус њихове организације и тумачи догађај од 21. фебруара, 2003. године, код хале „Лимес““.

Шешељ им је, тврдило је тужилаштво, обећао за узврат пуну подршку у скидању издајничке власти и у неколико наврата тражио да убију „издајника Ђинђића“. Истражни судија Мирчић му је предочио и тврдње тужилаштва да је пред сам одлазак у Хаг поновио:

– Убијте Ђинђића за мене. Шешељ је, међутим, све порекао. Говорио је да је циљ тих тврдњи био да се, после убиства Ђинђића, све пребаци на „политичке противнике досманлијског режима“.

РЕЖИМ НЕ СМЕ ПРОТИВ ШЕШЕЉЕВЕ ВОЉЕ

Претресно веће Хашког трибунала налогом је затражило од Влада Србије и Холандије да дају одређене гаранције за пуштање на привремену слободу председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља.

Војислав Шешељ упозорава режим у Београду да се не играју главом и да не дају никакве гаранције против његове воље. Шешељ се већ изјаснио под којим условима би прихватио евентуално пуштање на привремену слободу и поступање режима супротно Шешељевим условима представљало би директан обрачун с њим.

Ако би режим Александра Вучића и Томислава Николића поступио по налогу Претресног већа, онда би са њима учествовали у завери против др Војислава Шешеља.

Српска радикална странка упозорава да је ова игра Хашког трибунала око привременог пуштања на слободу председника српских радикала још један доказ да је веће морало донети одлуку о обустављању поступка и трајног пуштања на слободу Војислава Шешеља јер би једино такво решење имало смисла после дванаест година противправног притвора у Хашком трибуналу.