Прочитај ми чланак
Прошло је више од 10 година када су пробали да убију српске банке. Тада сам радио у државној установи, стабилној фирми коју ни дан данас не могу да убију. Онда су се окомили на домаћи банкарски ситем и СДК. Почистили терен за иностране „инвеститоре“ (банке) и „ревитализовали“ нашу привреду. Сви смо сведоци где нас је то довело и како подносимо кризу. Банке које ни данас нису у стању да ликвидирају су се показале као ликвидније него гомила банака које су се у међувремену појавиле и нестале.
Многи ће се запитати какве ово везе има са предузетницима. Нажалост има. Срећа у несрећи те приче је била што сам тада био млад и научио битну лекцију у животу: Нема сигурног посла и сигурне плате. Доњи веш, чарапе и послови се мењају.
Поучен тим искуством после 6 година трагања себе отворио сам своју радњу. Уверен поново, сад када сам свој газда, не зависим од никога. Уверен да имам државу која ме штити. Успоставило се да грешим. Заборавио сам шта сам научио пре 15 година. Нема сигурног посла и сигурне плате, доњи веш и чарапе сам и раније мењао. И сада се држава умешала и обећала свима да ће поправи будућност.
Гомила мојих колега је још пре пар година отишло на биро. А ја, ја сам био уверен да ако плаћам редовно своје обавезе и савесно радим свој посао не може нико да ми науди. Чак сам у несрећи других себи видео могућност да се ширим и развијам. Све оне радње које сам гледао, у којима су продавали исту ону робу „локал за издавање“, мени је само изгледало како добра пословна прилика да јефтиније дођем до локала. И наравно погрешио сам. И ја сам био принуђен да понудим исти тај артикал – „локал за издавање“.
Тек сада, када ме је снашла иста мука, схватам да се нешто крупно дешава. Неко је унајмио серијског убицу и решио да убије све предузетнике који су одлучили да остану на паушалном порезу. У последњих две године вишеструко су подигли намете и ретроактивно задужили све „паушалце“. Па, ко воли нек изволи. Преживео сам прву годину. Тај серијски убица има и заштиту закона, јер све то ради „по праву“ и поштено. Наравно он не зна за милост, социјалну правду и разумевање. Молим лепо, закон је на његовој страни. Он га само спроводи.
Као да су сви заборавили чему закони служе. Као да није битан социјални аспект у читавој причи. Зар је битно што ће се затворити стотине радњи и њихови власници постати социјална брига државе. Као што је један порески службеник признао, ми и нисмо социјална држава. Овде није више битно колико ће бити незапослених, гладних, необразованих. Важно је колики ће харач покупити, колико ће се пара слити у касу.
Пре неки дан сам слушао градоначелника како прича да су побољшали финансијско стање у граду. Посејали су пауке и полицајце, па сада жању усеве. Каже да је родило и да ће бити пара на претек. Нису били у могућности да развију неку производњу или привреду, али паук сервис је супер „родио“.
И тако ја данас седим пун гнева и пишем вам све ово. А ни сам не знам што вам све ово пишем. Како Милан Гутовић каже: „Не може да шкоди, а ако не шкоди, некоме може и да користи.“
Поздрав од покојног Предузетника – име познато редакцији Србин.инфо
П.С.
Загробни живот и није тако лош. Могли би да пробамо и са државом исто то.
(Србин.инфо, фото: Курир)
