Прочитај ми чланак
(РТС)
Од старе цркве брвнаре у живописној Јабланици у дубинама Златибора узак сеоски пут пробија се кроз столетне борове ка државној међи. Ту усред узвишења Бијела глава, уз данашњу линију разграничења са БиХ, још усправно стоји усамљени споменик, заборављени сведок једне од првих битака у Првом светском рату.
На каменом белегу, што је читавом веку одолео, читко пише: „Мајор Василије Луковић, погинуо 1914. године. Испунио своју дужност према Краљу и Отаџбини. Завидимо ти, и поздрављамо ти породицу”. Уклесали су то бајонетима војници саборци палог мајора што је, јуначки предводећи свој батаљон, на овом месту страдао у бици са Аустроугарима.
Трагом тог догађаја, уз свест да је споменик мајору био одавно препуштен забораву, житељи Јабланице у сарадњи са стручњацима ужичког и прибојског музеја, ових дана откривају детаље те заборављене историје. Никад није касно да се сетимо јунаштва и страдања, кажу, па апелују на надлежне да у склопу обележавања века одбране Србије буду евидентирани и други страдали на овом делу фронта, те да се уреди меморијални кутак око спомен-обележја храбром мајору.
Како наводе, битка о којој је реч вођена је у ливадама Бијеле главе 21. и 22. августа 1914, на самом почетку рата. У одбрану својих кућа и отаџбине пред налетима аустроугарске војске стали су Срби из овог краја, заједно са Србима из тада окупиране БиХ. Остало је упамћено да се у овим јединицама српске војске против завојевача борило и осам муслимана.
– Утврдили смо да је у овој крвавој борби међу првима храбро страдао мајор Василије Луковић, погођен гранатом. Укупно је ту у та два дана погинуло 36 српских војника, а рањен 71. Сви погинули су сахрањени на ливади усред Бијеле главе, уз саму границу са српске стране. Страдало је и прилично Аустроугара. Српски војници су свом мајору сами подигли камени белег – казује за наш лист музејски саветник, етнолог Боса Росић, која је заједно са Савом Дерикоњићем из прибојског музеја ових дана истраживала тај догађај на подручју Јабланице.
Удаљеност овог места, где су преостале ретке куће брвнаре, учинила је да временом ова битка и споменик падну у заборав. Држава се јунака Бијеле главе сетила 1939, па позвала родбину погинулих да њихове посмртне остатке пренесе у породичне гробнице. Неки сродници су то учинили, а остаци појединих ратника пренети су и у заједничку гробницу у оближњим Штрпцима с босанске стране.
У новије време на Бијелој глави само белег мајору Луковићу траје и сведочи о бици. – Мештани Јабланице сматрају да на овом простору треба направити веће спомен-обележје достојно патриотизма палих бранилаца, у коме би споменик мајору био основа. Већ су три општине са овог подручја: Чајетина, Прибој и Рудо, заинтересоване да у склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата нешто овде ураде, а за помоћ у тој акцији обратили смо се и ресорном министарству – истиче мештанин Вукомир Божанић, покретач ове акције, уверен да би се тако, и после једног века, одала пошта храбрим људима из давног времена.
