Прочитај ми чланак
САД и ЕУ су ове недеље објавиле о трећем пакету санкција према Русији. Резултат гласања на самиту ЕУ је предодредио телефонски позив из Вашингтона. Председник САД Барак Обама позвао је канцелара Немачке Ангелу Меркел. Након тога, ЕУ је послушно гласала за проширење санкција, додуше, у ограниченом обиму.
Нови пакет санкција, према речима председника Обаме, има секторални карактер. Он обухвата интересе крупних руских компанија. На „црном списку“ су Гаспромбанка и Спољнотрговинска банка, као и нафтогасне компаније Роснефт, Новатекс и неколико одбрамбених предузећа.
ЕУ је подржала став САД према Русији. Под утицајем Беле куће Брисел је обећао да ће крајем јула саставити свој списак компанија и лица, према којима ће бити предузете мере ограничења.
Русија планира да покрене питање америчких санкција у СТО
Русија планира да покрене питање о санкцијама, које су јој увеле Сједињене Државе у Светској трговинској организацији, рекао је министар за економски развој РФ Алексеј Уљукајев на скупу у Сиднеју.
Уљукајев је рекао да тренутно није спреман да разматра питање о томе колико ће озбиљне последице имати америчке санкције на руску привреду.
„Можда негативни ефекат не буде тако велики, али важно је да амерички партнери прелазе одређену границу, а то не може да буде непримећено.
У таквим условима важно је формирати квалитетну климу за инвеститоре, како би инвеститори чак и у режиму санкција радили за руску привреду“.
Вест о новим ограничењима је затекла председника Русије Владимира Путина у Бразилу на дан завршетка његове вишедневне посете земаља Латинске Америке.
Током тог путовања био је потписан читави низ важних докумената о сарадњи, између осталих, усвојена је и одлука о стварању Банке развоја БРИКС.
„Америчке санкције против Русије ће шкодити не само односима између Москве и Вашингтона, већ и самим САД-ама”, изјавио је председник Владимир Путин.
„Што се тиче различитих санкционих мера, већ сам тврдио да оне по правилу имају ефекат бумеранга, оне, без сумње, терају руско-америчке односе у ћорсокак, озбиљно им шкоде.
Убеђен сам да то шкоди националним дугорочним стратешким интересима америчке државе, америчког народа.
Штета је, што наши партнери иду управо овим путем, међутим, наша врата нису затворена за преговарачки процес, излазак из ове ситуације.
Надам се да ће ипак здрави разум и жеља за регулисањем свих проблема мировним, дипломатским средствим преовладати”, закључио је руски председник Путин.
Реаговање Русије на вест о санкцијама је било уздржано. У руском МИП-у су изјавили да Москва не планира копирање метода америчке администрације, неће се подавати провокацијама.
„Било које санкције су зло. Оне не пружају оптимизам ни економији, ни људима, те никада не воде очигледном успеху”, подвукао је премијер РФ Дмитриј Медведев.
„Санкције, о којима се данас говори, такозване секторалне санкције, које су америчке власти примениле према великим колективима руских предузећа у сфери војно-индустријског комплекса, енергетике, неким банкама, нажалост, допринеће даљем расту антиамеричких и антиевропских расположења, то је апсолутно очигледно.
Доћи ће до даље консолидације руског друштва против оних земаља и људи, који покушавају да ограниче нашу земљу и делују против интереса њених грађана.
Дакле, враћамо се у 1980-е године у односима с државама, које уводе такве санкције. То је тужно.
Ако се циљ наших партнера састоји у томе, он ускоро може да буде постигнут, као и узвратне мере према страним лицима и компанијама”, навео је руски премијер Медведев.
Foreign Policy: Русија је сувише велики играч да би санкцијама била сатерана у ћошак
Притисак на Русију, који САД покушавају да спроведу путем санкција, неефикасан је без притиска на њен енергетски сектор, а управо те санкције није лако, ако не и немогуће спровести.
Како би ефекат санкција био приметан мора им се придружити ЕУ, пише FP, међутим, на самиту у Бриселу, одржаном прошле недеље, лидери земаља чланица ЕУ нису могли да постигну консензус по том питању.
Санкције у вези са извозом руских енергената могу да нанесу озбиљан ударац целој светској економији, ударац који ће неминовно утицати и на саму Америку.
Увођењем санкција није задовољно ни Национално удружење индустријелаца САД. Амерички бизнис је молио председника Обаму да испољи умереност.
Што се тиче Европе, она има тешње економске везе с Русијом него САД, између осталог, у енергетској сфери.
Зато треба да се озбиљно промисли о евентуалним билатералним губицима, сматра директор Евроазијског комуникативног центра Алексеј Пиљко:
„У ЕУ постоје земље, које су категорично против увођења санкција, јер би то срушило њихове националне економије. У такве земље спада и Немачка, без обзира на изјаве Ангеле Меркел.
Тешко је замислити ситуацију када би немачки бизнис пристао на увођење неких битних санкција против Русије.
У условима глобалне економске кризе, која није завршена, то би могло да озбиљно нашкоди Немачкој.
Осим тога, желео бих да скренем пажњу на такве државе као што су Италија, Словенија, Аустрија, Бугарска, Грчка. Њих повезују веома поштене економске односе с Русијом.
Односно, да резимирам, ако европске санкције буду уведене, оне ће имати много већи утицај на руску економију, али ће бити погубне и за еврозону.”
Уочи самита, 9 земаља ЕУ је иступило против увођења нових ограничења. Експерти истичу да је одлука о 3. пакету санкција ЕУ била усвојена под невероватним притиском од стране САД.
Прво је администрација САД организовала затворени сусрет с амбасадорима земаља ЕУ. Затим је Барак Обама телефонирао Ангели Меркел, без обзира на шпијунски скандал у Немачкој.
Очигледно је да се Вашингтон неће зауставити на постигнутом, те наставити да пружа притисак на европске партнере.
(Глас Русије – Светлана Савенкова)
