Прочитај ми чланак
Професор Ерик Сапин је из Лозане у Београд донео око 10.000 Рајсових фотографија и сада уз помоћ наших стручњака дешифрује који догађаји и места су у питању.
– Био је у току техничких достигнућа времена у коме је живео. Био је добар фотограф, знао је како се користи осветљење, као и технике које су му биле на располагању. Такође, очигледно је да је водио рачуна и о естетици фотографије – каже Ерик Сапин.
Он ће неке од ових фотографија приказати и у филму „Чујте Срби!” Горана Вукчевића, чије снимање се ових дана приводи крају, а филмска екипа је прошла Рајсов пут од Лозане, преко Београда, Ниша, Крфа, Вида, Солуна до Кајмакчалана.
КОМЕНТАРИ Саговорници у филму су и социолози Слободан Антонић и Душан Јањић, историчари Станислав Сретеновић, Слободан Бјелица, Саша Марковић, Чедомир Антић…
– У Лозани смо снимили и вилу „Светлост“ у елитном делу града, у близини Женевског језера, коју је Рајс 1914. заменио скромном кућом у Топчидеру. Тамо смо се уверили да се он из једног земаљског раја и мира упустио у изазов који му је донео много дивних тренутака са нашим народом и војницима који су ратовали за слободу, да би на крају доживео бројна разочарања од људи са јавне сцене. Након тога се повукао и дружио само с обичним светом, најављивао се и његов одлазак из Србије, али смрт га је дочекала у Топчидеру, испред куће. Невероватно колико је тога дао за 54 године, а умро је разочаран – наводи Вукчевић.
Филм је покушај да се састави мозаик Рајсове личности јер је његов живот био богат, његова интересовања широка, а он је био емотивна личност с уметничким даром.
– Занимљиво је да када је истраживао злочине и снимао ужасне призоре рата, он их је фотографисао на један уметнички начин, са смиреношћу. Такође, пошто су по природи онога што приказују то веома мучни и тешки призори, он је увек после тога сликао неку природу: птице, природу, цвеће, пејзаже – истиче редитељ.
Осим тумачења историчара и социолога постоји и играни део филма који реконструише неке призоре из Рајсовог живота, а наратор је глумац Миљан Прљета. Тај део обухвата пут од Рајсовог гроба на Топчидеру, па до његовог срца на Кајмакчалану које је стајало тамо до Другог светског рата када су Бугари разбили ту посуду са формалином.
– На Кајмакчалану нас је потресао тај силазак у крипту која је у очајном стању и где се налази део страдалника, њихове кости и лобање са рупама од шрапнела, а све су с отвореним чељустима јер су умирали јуришајући на топове, и то и данас одише страховитим болом – каже Вукчевић.
Иначе, главни саговорник у филму је Пјер Марго, директор Института за криминологију и кривично право, онога што је тамо утемељио управо Рајс, а такође Данијел Корвон говори о најпознатијим Рајсовим случајевима у криминологији, од фалсификата новчаница до тешких убистава.
Премијера у Новом Саду – У склопу дводневне манифестације „Сећање на Арчибалда Рајса 1914-2014”, (19 и 20. септембар) првог дана ће бити премијера филма у Културном центру Новог Сада, а сутрадан трибина „Одјеци Рајсове поруке”. Уз подршку Града Новог Сада оба дана ће бити изложба фотографија у Католичкој порти, а биће изложени и његови лични предмети: писаћа машина, штап, наочари… – најављује продуцент филма Ђорђе Иванов.
(Блиц)
