Прочитај ми чланак
У целој операцији две ствари су биле пресудне. Једна је била снимање раговора са Шпегељом и Бољковцем 1990. у аутомобилу на улицама Загреба, а друга је снимање састанка са Шпегељом у Старом Градцу 19. јануара 1991.
Тајна операција „Штит“!
Када је 25. јануара 1991. у ударном термину на ТВ емитован тајно снимљени филм у којем хрватски генерал Мартин Шпегељ говори какав је план врха ХДЗ према Србима и заједничкој држави уследио је шок. Сатанске намере Туђмановог режима тадашњи министар одбране Хрватске причао је весело, уз шприцер, као да се ради о сеоској забави. Јавност је тада јасно видела право лице „хрватске демокрације“.
Хрвати враћали оружје
– Командира карауле код Вировитице Владу Шабаревића, Шпегељевог поверљивог човека за шверц, ухапсили смо такође без отпора на његовој караули – сећа се Виријевић.
– Дан пошто смо га ухапсили, из Вировитице и околине у локалну касарну педесетак Хрвата је дошло да врати „калашњикове“ који су им подељени.
После ТВ емитовања, јавност је очекивала хапшење Шпегеља, па и Туђмана и заустављање репризе 1941. из доба Павелића. Међутим, то се није догодило. Како је то накнадно установио генерал Александар Васиљевић, акцију је наслутио последњи премијер СФРЈ Анте Марковић и јавио Шпегељу, а овај се из чисте предострожности склонио у Беч. Остали су похапшени, а државни врх је остао да се свађа да ли је „филм аутентичан“.
У Акцији спречавања илегалног наоружавања Туђманове војске, службеног назива „Штит“, пресудну улогу имала је информација капетана Владимира Јагара да је генерал Шпегељ контактирао са њим и тражио помоћ у војној побуни. Како је сведочио и Јагар, његов отац, који је умро 1989, био је пријатељ из лова са Шпегељем, будући да су били из истог села Стари Градац. Шпегељ је био убеђен да је он „лојан Хрват“, занемарујући чињеницу да је Јагаров отац две године провео у Јасеновцу и да је један од 50 преживелих у покушају пробоја жица 1945. Стари Јагар сину капетану на самртној постељи је поверио да ће Шпегељ издати и да га држи на оку.
Тадашњи министар одбране Хрватске направио је грешку и обратио се капетану КОС-а. Веза је био водник Фрањо Ковач, Шпегељов сестрић потчињен Јагару. Капетан је известио свог пуковника Калечевића, а овај Васиљевића.
Снимали и Бољковца
У целој операцији две ствари су биле пресудне. Једна је била снимање раговора са Шпегељом и Бољковцем, коју је извео Јагар 12. октобра 1990. у аутомобилу на улицама Загреба, а друга је снимање састанка са Шпегељом у Јагаревој кући у Старом Градцу 19. јануара 1991.
Генерал Васиљевић говорећи о операцији, доцније је истицао како цела акција није проваљена у војном врху иако се одвијала интензивно више од четири месеца. Учествовали су официри свих националности згрожени намерама Туђмана и свесни шта би могло да се догоди ако он успе у наумима. Средином новембра у кабинету Борислава Јовића, председника Председништва СФРЈ, приказан је филм шверца оружја и одлучено да се актери ухапсе и осуде. И док су у акцији прикупљања података и снимања главну улогу имали Васиљевићеви официри из Пете армијске области, кључну улогу у хапшењу су имали војни специјалци из Београда.
Развигор Виријевић био је вођа групе специјалаца из Београда који су хапсили Шпегељеве сараднике у Загребу, Вировитици, Копривници и Бјеловару. На почетку разговора за „Новости“ инсистира на чињеници да је главни шеф био Васиљевић који је све време у војничкој униформи и са чином заставника пратио своје људе и давао им наређења за акције.
– Ишли смо пет пута из Београда у Хрватску први пут 29.новембра 1990. – сећа се Виријевић.
– Генерал Васиљевић нас је сачекао у Загребу и емитовао нам тајно смиљене филмове како бисмо се упозанали са лицима. Потом смо се развили по Хрватској да снимимо кретања осумњичених и места погодна за акцију. У Београду је уследило планирање и група од 30 људи стигла је на задатак.
Обезбеђење Шпегељевог човека побегло
Наш саговорник се сећа и хапшења Ђуре Дечака, тадашњег Шпегељевог кључног играча у Вировитици. У ноћи када је планирана акција није се појавио, али је „дигнут“ следећег дана око 8.30 испред зграде у којој је живео. Није се бунио. Обезбеђење које га је пратило једноставно се разбежало када је видело тим из Београда, а Дечак је сам пружио свој пиштољ. Уз кафу је, пред пребацивање у Загреб, причао како је служио војску у Краљеву и да су Срби дивни људи. Сутра у затвору је плакао и кајао се.
Развигор Виријевић наводи да у државном врху није било јединства да се спроведу акције и спречи зло. Каже, два пута су их враћали из постављених заседа. Оперативци су беснели. Шпегеља су имали надохват руке, али не и наређење да га хапсе. Емитовање филма пре хапшења Виријевић оцењује погубним.
(Вечерње новости)
