• Почетна
  • СВЕТ
  • ИСПОВЕСТ НАШЕГ ИНЖЕЊЕРА: Живим у паклу Ал каиде, на посао идем блиндираним аутомобилом
Прочитај ми чланак

ИСПОВЕСТ НАШЕГ ИНЖЕЊЕРА: Живим у паклу Ал каиде, на посао идем блиндираним аутомобилом

0

Ahmet-Niksic-sa-suprugom

Када су пријатељи недавно питали Ахмета Никшића, инжењера из Јемена, док је био на сахрани мајке у завичају, како је и како му је породица, одговорио им је:

– Моја породица живи у четири земље и не знам где нам је горе. У Јемену траје оружани сукоб војске са Ал каидом, у Украјини је грађански рат, у Босни је хаос, а у Србији криза. Сахранили смо мајку и једна страница нашег породичног живота је затворена. Треба живети даље, али ја не знам где. Стално размишљам да се одселим из Јемена.

Ахмет Никшић одрастао је у долини реке Увац, мало у Босни, мало у Србији. Студирао у Србији и радио у Београду. У Јемен је отишао деведесетих година са групом београдских инжењера као стручњак предузећа „Енергопројект“. Данас је водећи стручњак компаније „Јанах-Хунт Оил Цо“. Оженио се Украјинком. Има српско држављанство. Када су пре четири године избили нереди и побуна исламиста у Јемену остао је у главном граду Сани.

– Одлучио сам да останем у Јемену, јер су моје шансе да преживим рат, ипак, биле веће него деведесетих у Босни – прича Никшић. – Показало се, међутим, да се рат државе против Ал каиде само разбуктава. После војне офанзиве на југу Јемена, када су бомбардована нека села и уместо терориста страдали цивили, Ал каида је ушла у градове и почела да изводи терористичке операције. Сада се Ал каида налази на 20 километара од Сане, а на пет километара од аеродрома престонице Јемена.

Никшић је преживео један напад терориста, када су лане напали центар Сане. Само крајем јуна најмање 15 људи погинуло је у више напада које су извели исламисти повезани са Ал каидом у Јемену.

НАОРУЖАНИ ДО ЗУБА

Житељи Јемена постали су најнаоружанији народ на свету. Око 25 милиона становника поседује више од 60 милиона пушака. Више од две пушке по глави становника.

– Ал каида сеје страх и панику бомбама, ракетама и митраљезима, па се из безбедносних разлога град Сана сваке ноћи затвара – објашњава Никшић. – Терористи пуцају на све и свакога. Одлазим на посао фирминим блиндираним аутомобилом, са наоружаном пратњом. Надам се да је то довољно да сачувам свој живот. Када ме довезу са посла кући, жена и ја живимо као да смо у затвору. Нема струје и не раде нам кућни апарати. У Сани нема довољно намирница. Једино чега увек има јесте кват, оно опојно лишће од кога падаш у транс.

Нема бензина и не можемо колима никуда да идемо. А, када смо једном приликом кренули напоље, на путу према аеродрому доживели смо да полиција и војска убирају харач. Као, траже оружје, а отимају људима све што им падне под руку. Најгоре је што и обични људи, иначе добрице по природи, постају зли и изузетно опасни.

ulicno-nasilje-u-JemenuДетаљ из главног града Јемена

Ахмет Никшић је недавно испратио супругу у Доњецк, да обиђе своју фамилију у Украјини. Стрепео је за њу и тазбину, али је, каже, добро прошао јер од њених нико није страдао. Због „црних слутњи“ о грађанском рату, од таште и таста добио је надимак „зет баксуз“.

НАЈАКТИВНИЈИ ОГРАНАК

Јеменски огранак Ал каиде на Арабијском полуострву сматра се данас најактивнијим делом те терористичке организације. У борби против Ал каиде јеменској влади у логистици, обуци и нападима беспилотним летелицама помаже армија САД – каже Ахмет Никшић.

– Не тако давно рекао сам фамилији из Доњецка да нема разлике између Сирије и Украјине и да ће бити грађанског рата између Украјинаца и Руса – прича Никшић. – Сада док се женини радују примирју, ја им из нашег југословенског искуства причам да неће бити мира, јер у Украјини још није погинуло довољно људи. Рат великих сила око Украјине обичан народ плаћа крвљу и животима.

Сада је, каже, у дилеми. Да ли да остане у Јемену, одустане од планиране сеобе у Украјину, побегне у БиХ, или у Србију.

– Мислим да БиХ запада у све већу кризу – наглас размишља Ахмет Никшић. – У Босни нико ништа не ради, а политичари нису низашта одговорни. У Србији су политичари још једном, барем са великим плановима, успели да пробуде неку наду и добију још једну шансу да земљу и народ извуку из кризе. Крећем ових дана на годишњи одмор у завичај, па ћу одлучити где ћу даље да живим.

(Вечерње новости)