Прочитај ми чланак
У ауторском тексту објављеном у листу „Данас” Горица Мојовић критиковала је начин на који Закон о раду већ дуже време третира ангажман уметника, што се неће променити ни после усвајања његових измена у Скупштини Србије јер се, како каже, није реаговало на време.
Закон о раду још од 2005. рад уметника преко ауторских уговора не сматра обликом запошљавања, што, осим статусне, није имало велике практичне последице, све до доношења Закона о јавним набавкама пролећа прошле године. Како Мојовићева истиче, директор неке установе културе уговор о делу, који Закон о раду сматра запошљавањем, с неким уметником у пракси тешко може да потпише, јер је то могуће само за обављање послова који нису обухваћени систематизацијом те установе, а већина установа културе има у својој систематизацији уметничка занимања. Тако је једини преостали вид сарадње с њима могућ само преко ауторског уговора. А да би се он потписао, пошто не спада у запошљавање по Закону о раду, мора се на тендер по Закону о јавним набавкама.
– Тај закон уређује све ангажмане који нису подведени под запошљавање. Све до тог акта, ауторски уговор је потписиван лакше и једноставније а мање је оптерећивао и уметнике и установе када је реч о порезима и доприносима. Сада имамо апсурдну ситуацију да столар, обућар, курир и портир могу да се запосле по уговору о делу или преко задруге, али композитор, писац, редитељ, глумац или дизајнер не могу. На пример, Архив Србије има запослене историчаре. Историчара који није запослен у Архиву а стручњак је за Први светски рат Архив може да ангажује да напише књигу о том рату у години јубилеја на два начина: или као столара по уговору о делу, при чему на њега плаћа већи порез и допринос, али избегава Закон о јавним набавкама, или као историчара преко ауторског уговора, при чему плаћа мањи порез и допринос, али тада Закон о јавним набавкама мора да спроведе. Зашто се уметницима одузима право да се сматрају запосленима по Закону о раду? Зашто их једино тај закон не препознаје, зашто се ауторски уговор не уведе у Закон о раду, што би нам свима олакшало свакодневни рад? – пита Горица Мојовић. Она додаје да је Министарство културе, да је хтело, могло сада да тражи измене Закона о раду и покуша да издејствује да се ауторски уговор законски подведе под запошљавање, чиме би уметници имали статус запосленог лица, а установе би могле да избегну компликовану примену Закона о јавним набавкама.
На питање зашто је реаговала тек сада, када је посланик у Скупштини Србије била од 2008, одговорила је:
– До 2008. била сам у Скупштини града и нисам могла да се бавим овим. Нисам до тада пратила законе. Осим тога, Закон о раду није нам правио проблеме све до усвајања Закона о јавним набавкама. Чим је проблем постао уочљив и ситуација драматична о њему сам почела да говорим. Чак сам предложила и измене Закона о јавним набавкама, које нису усвојене.
Директори већине установа културе с којима смо разговарали потврдили су нам да се ситуација разликује од установе до установе због разлика у систематизацијама послова и да се и сами тешко сналазе у обиљу процедура и уговора које могу или не могу да потпишу. Позоришта за сада функционишу према мишљењу Управе за јавне набавке, по којем се јавне набавке не примењују на позоришне представе које су намењене „даљој продаји” и ако имају конкуренцију на тржишту. Мада, како је реч само о мишљењу, питање је шта би се десило ако би инспекција сматрала да се поштовањем тог мишљења заправо крши закон. Поред тога, друге институције културе, међу њима и поменути Архив Србије, на ово мишљење не могу да се позивају, па се свако сналази како зна и уме.
Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику питали смо да ли би ауторски уговор могао да се укључи у Закон о раду и постане вид запошљавања да је таква иницијатива дошла из Министарства културе.
Одговорено нам је да су ауторски уговори регулисани посебним прописима којима се уређују ауторска права и њиховазаштита, као и оно што представља ауторско дело –књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми, драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, музичка дела, кинематографска и телевизијска дела, позоришна режија и друго. С обзиром на специфичности ауторског уговора као једног од видова интелектуалног права који је детаљно регулисан посебним прописима, он није и не може бити предмет уређивања Закона о раду.
Из Министарства културе нисмо добили одговор на питање зашто нису покушали да предложе поменуте измене Закона о раду.
(Политика)
