Прочитај ми чланак
Говор Зорана Радојичића, члана Старешинства Двери, на Трећем међународном парламентарном Форуму у Москви.
Управо обележавамо стогодишњицу Првог светског рата, догађаја који представља прекретницу у дотадашњем светском развоју, којим је започела једна нова епоха. Први светски рат је одредио и правац даљег тока 20. века, и ми 100 година касније, у 21. веку, присећајући се овог јубилеја, дужни смо да као ново покољење докажемо да на прави начин памтимо и разумемо историјске поуке.
Уочи избијања Великог рата свет се налазио у деценијској кризи, са константним жариштима и локалним ратовима. Нису постојали међународно-правни механизми и правила који би заштитили мање државе и народе и ограничили голу силу која је завладала у међународној политици. Бројни народи грцали су у колонијалним ланцима, национално понижени и социјално обесправљени. Рат је започео агресијом Аустроугарске на Србију, а само избијање сукоба пратила је снажна пропагандна машинерија и припрема јавности.
Сведоци смо да је и данас ситуација идентична. Већ више од две деценије широм планете бесне регионални ратови и сукоби, у чијој позадини стоји борба за контролу ресурса и територија. Систем међународног права, настао после Другог светског рата, брутално је погажен пре 23 године на случају бивше СФРЈ, од стране земаља окупљених у НАТО војном савезу, и до данашњег дана није обновљен. После српског народа, на мети рушилачке НАТО силе, агресије и окупације нашли су се и бројни други народи – од Авганистана, преко Ирака, до Либије, Сирије и сада Украјине. Важно је истаћи – по међународном праву најтежи злочин је злочин против мира.
Медијска пропаганда Запада, која се развила до незамисливих граница, анестезира јавно мњење, припремајући га да буде равнодушно на било какав потез западних политичких елита. Зато и не чуди да се, поред осталог, прећуткују и крију бројне чињенице без којих не можемо правилно сагледати многе догађаје. Рецимо, ко у западним медијима говори о чињеници да је Збигњев Бжежински 1993. године упозорио тадашњег председника САД Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакум и опет постала империја. Запад мора због тога да охрабри суседе Русије да се укључе у „европску економску и безбедносну сферу“ (ЕЗ/ЕУ и НАТО).
Манипулацијом јавним мњењем долазимо у ситуацију да је могуће да погром Срба у Хрватској, највећи геноцид у Европи после Другог светског рата, или пак НАТО окупација Косова и Метохије, дела једне суверене земље, уз масовна убиства и протеривање стотина хиљада људи из домова, и живот у гету преосталог српског живља, не побуђују никакву пажњу светске јавности. Сасвим је логично да они који су могли да прећуте тако нешто остану потпуно равнодушни на страшан злочин у Одеси, када су пред ТВ камерама запаљени и живи изгорели десетине људи. Искрено се надамо да догађаји са Крима представљају преломну тачку, јер је агресивна сила први пут заустављена после две деценије. Крим представља прву победу права над силом у савременом свету.
Знајући историјску лекцију, и сагледавајући процесе који се дешавају у свету, морамо бити будни и опрезни да не бисмо поново проживели догађаје из 20. века, и били неспремни на предстојећа искушења. Наш задатак је да кроз појачани дијалог и политичку сарадњу свих добронамерних снага многих земаља света дамо адекватан одговор на изазове савременог света, и не дозволимо никада више да сила и неправда гурну свет у хаос. Уверен сам да је и овај скуп један од корака у добром правцу.
(Двери)
