Прочитај ми чланак
До недеље се у хотелу Мериот у Копенхагену одржава 62. по реду конференција Билдербершке групе. Као и и увек, уз јаке мере обезбеђења и без присуства новинара. О закулисној моћи ове групе може само да се шпекулише.
Билдербершка група се ове године састаје у Копенхагену. Састанак се одржава од четвртка до недеље у хотелу Мериот. Свих 400 соба су у том периоду заузете, што указује на то да је група закупила читав хотел. На подужој листи учесниканалазе се и принцеза Беатрикс од Холандије (спада у родоначелнике конференције), Андерс Фог Расмусен (генерални секретар НАТО), Филип Бридлав (главнокомандујући НАТО за Европу), Кристин Лагард (председница ММФ), Вивијан Рединг (потпредседница Европске комисије), Ерик Шмит (извршни председник компаније Гугл), Карл Билт (министар спољних послова Шведске), Томас Ендерс (шеф Ербаса), те немачки политичари Јерг Асмусен (СПД, функционер у Министарству рада), Норберт Ретген (председник Одбора за спољне послове Бундестага), бизнисмени Паул Ахлајтнер (Дојче банк) и Јозеф Акерман (бивши шеф Дојче банк) и као редовни представник медија Матијас Депфнер (шеф управе издавачке куће Аксел Шпрингер).
Званично и незванично
У обавештењу за медије, Билдербершка група пише да на 62. састанку ове групе учествује 140 учесника из 22 земље. У питању је званична листа која обично није комплетна. Дугогодишњи посматрачи Билдербершке групе преносе да постоје и учесници који не желе да се њихова имена појављују на тој листи. У САД, на пример, постоји закон звани Логанов акткоји не дозвољава да се чланови владе састају са члановима страних влада без изричите сагласности председника Конгреса, а у супротном прети казна лишавањем слободе у трајању до три године. До сада су државни функционери неких земаља код куће бивали „прозвани“ због учешћа на Билдербершком састанку, и обично на то одговарали да је у питању приватно путовање које није финансирано државним новцем.
Бивша холандска краљица Беатрикс (сада званично принцеза) увек је један од домаћина састанака
Међу темама овогодишњег састанка су Украјина, будућност Европе, нова архитектура Блиског истока, политичке и економске перспективе Кине, као и питање: постоји ли приватност? Незванично, тешко да ће састанак проћи без разматрања економске политике Русије и јачања улоге земаља групе БРИКС у глобалној привреди, као и без дискусија о планираном Трговинском споразуму САД и ЕУ (ТТИП). После састанка се, по обичају, не очекују саопштења за штампу нити било какви закључци. Транспарентност рада је потпуно страна Билдербершкој групи, мада она однедавно одржава сопствени интернет-портал – на којем, осим листа учесника конференције и неких општих напомена о „дијалогу са циљем унапређења односа Европе и Северне Америке“ нема никаквих конкретнијих информација.
Стварна моћ и даље – непозната
Мере обезбеђења које прате билдербершке састанке не изостају ни овај пут. Хотел Мериот у Копенхагену је током ноћи пре почетак конференције ограђен монтажним барикадама, а око зграде патролирају полицијске снаге и агенти у цивилу. Два независна новинара која су се приближила хотелу са намером да сниме долазак учесника састанка су ухапшена, одведена у полицијску станицу и нешто касније пуштена на слободу, другој двојици – међу којима је један новинар Гардијана– наређено је да напусте подручје хотела. Осталих новинара првог дана конференције није ни било – мејнстрим медији углавном уопште ни не помињу да се овај састанак одржава.
Демонстрације у Шпанији против Билдербершке групе2010. године
Остају сталне шпекулације и теорије о томе каква је стварна моћ Билдербершке групе. Њена једина заједничка активност је састајање једном годишње – она није форум који је непрестано присутан и активан, попут неких других елитних клубова као што су Округли сто високих предузимача (Ентрепренеурс Роундтабле) или Европски округли сто индустријалаца (Еуропеан Роунд Табле оф Индустриалистс, ЕРТ). С друге стране, и поред идеолошке сагласности, чланови Билдерберга заступају врло широк спектар националних и економских интереса који се понекад међусобно и косе, мада су углавном у питању припадници или помагачи неолибералне олигархије. По једном од најбољих познавалаца ове групе, новинару Данијелу Естулину, ради се о аристократији која одржава контролу над новцем и ресурсима, а то је рад који мора да се подвргне анализи и оквирно планира – на оваквим састанцима.
(Дојче веле)
