Прочитај ми чланак

БОРИС АЛЕКСИЋ: „Кратке ноге“ народног СНС посланика Момира Стојановића

0

Momir Stojanović

Половином априла 2014. године Анкетни одбор Скупштине Србије усвојио је сопствени Извештај у којем се наводи да су ненаменски трошена средства на подручју Косова и Метохије у периоду од 2000. до 2012. године.

Извештај показује да је у року од 12 година, потрошено 2 милијарде и 800 милиона евра. Од тога је 450 милиона евра, отишло на исплате дуга Лондонском и Париском клубу, ради измирења дугова Србије по кредитима за изградњу Термоелектране А и Б, хидросистема Ибар-Лепенац. Износ плата, пензија и свих других давања грађанима Јужне српске покрајине, није премашио годишњу суму од 170 до 190 милиона евра што је око 0,2% БДП-а Србије.

Поређења ради, грађани Србије издвавају годишње 90 милиона евра за невладине организације, а од те суме 27 милиона евра сваке године припада удружењима која се дуже од деценије баве истраживањем наводних српских злочина, промовисањем НАТО пакта, те Туђманових, Изетбеговићевих и Тачијевих творевина на Балкану.i Народни посланик Марко Јакшић који је гласао против овог непрецизног и непотпуног Извештаја Анкетног одбора, истиче да је циљ његових аутора негативна кампања уперена против Срба на Косову и Метохији и њихово поређење са криминалцима, те да се тако створа фактичка ситуација у којој ће се Србија лакше одрећи Косова и Метохије.ii

О аутору

Борис Алексић је дипломирани је правник, бивши правни саветник др Војислава Шешеља и бивши народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

У ситуацији у којој САД и ЕУ инсистирају да Београд до краја примени противуставни Бриселски споразум Извештај о трошењу буџетских средстава на КиМ је добро дошао Александру Вучићу. Председник Анкетног одбора, народни посланик из редова СНС Момир Стојановић је више пута у јавности показао задовољство усвајањем Извештаја, а недавно је отишао и корак даље.

Овај документ пун недостатака му је послужио да представи нову црну листу непожељних политичара тј. елиминацију српских „политичких елита на самом КиМ, као и представника политичких опција које се баве КиМ“ па чак и да одговорност за агресију НАТО пакта на СРЈ, свали на Србију!iii

Будући да је ове речи изговорио бивши директор ВБА који је 2004. године упозорио јавност на предстојећи погром Срба на КиМ, патриотска јавност је готово занемела. Међутим, у свом обраћању грађанима председник Анкетног одбора Момир Стојановић је изрекао грубе неистине и показао недопустиво незнање, обзиром на функцију коју обавља. Што је најгоре од свега његова црна листа најављује наставак кампање САД на абсорбовању Србије и њеном увлачењу у НАТО и ЕУ.

Када је у питању ненаменско трушење буџетских средстава на КиМ било би добро да је генерал Стојановић део извештаја посветио одговору на питање колико је оштећен буџет Србије крађом српских природних ресурса на КиМ од стране Шиптара и Запада. Можда је овде довољно рећи да само вредност лигнитног угља у Јужној српској покрајини превазилази 1000 милијарди евра. Вредност најважнијег стратешког ресурса 21. века – воде, вишеструко превазилази ову суму, будући да се на КиМ налазе нека од најважнијих чворишта здраве пијаће воде у Европи.iv

Ова и многа друга природна богатства већ годинама, краду партнери у разговорима (и на путу у ЕУ) напредњака – шиптарски терористи и њихови покровитељи из САД и ЕУ. Уместо тога, Стојановић тврди да не зна чија је Трепча и изражава, чини се жаљење, што „америчка компанија није ушла у посед“ овог српског енергетског гиганта.v За жаљење је једино то што високи функционер напредњака и бивши директор ВБА, не зна да су КиМ део Србије, а самим тим и Трепча.

Последица усвојеног Извештаја о трошењу буџетских средстава на КиМ, према Стојановићу треба да буде промена српске политичке елите на КиМ, али и представника политичких опција које се баве КиМ, јер они „немају више ни моралног ни политичког кредибилитета да се баве КиМ.“(!) Изречено се оноси, ни мање ни више, него на „представнике свих странака и на ону која се доминантно бавила Косовом.“vi (!) Овде Момир Стојановић најављује чишћење српске политичке сцене од свих политичара који се баве Јужном српском покрајином. Међутим, прогоњени овај пут неће завршити у Хашком трибуналу, већ у затворима напредњака и нико више неће смети ни да зуцне о Косову и Метохији (осим оних који су га одавно предали). Нико неће смети ни да оспорава противуставни Бриселски споразум. Овакво једноумље је постојало у време Јосипа Броза. Кривично гоњење у Хагу контролишу агенти америчке и британске обавештајне службе, а у Србији послушници Вашингтона и Лондона. Веза је очигледна.

Anketni odbor KiM

Момир Стојановић у својим јавним наступима показује и прилично незнање. Упркос својим изјавама о елиминацији политичара и политичких странака које се баве КиМ, он истиче да „извештај нема политичку конотацију“! Поред тога, нова узданица напредњака тврди да Анкетни одбор није могао да обави разговор са (Небојшом) Човићем и (Слободаном) Самарџићем. Тако нешто није могуће по Пословнику Скупштине Србије, тврди Стојановић.vii Међутим, управо је смисао сваког анкетног одбора да од појединаца добије одговоре на питања које га интересују. „Анкетни одбор има право да тражи од државних органа и организација податке, исправе и обавештења, као и да узима изјаве од појединаца које су му потребне.“viii

Из овога видимо да Стојановић нема појма шта пише у Пословнику по којем ради његов Анкетни одбор. Поред тога, посланик напредњака показује невероватно непознавање географије. Он истиче да се ЕУ плаши стварања велике Албаније, због чека је против поделе КиМ, па је Србима због тога намењена улога крајишника и „тампон зоне“!

Најпре ваља посетити генерала Стојановића да Влада Албаније и шиптарски сепаратисти у Приштини већ увелико одржавају „заједничке седнице влада“, као и да граница између окупираног КиМ и Албаније фактички не постоји.ix Ово значи да су НАТО и ЕУ на терену већ створили велику Албанију. У свему су им помогли напредњаци и социјалисти прихватајући противуставни Бриселски споразум. Поред тога Срби никако не могу да буду „тампон зона“ стварању велике Албаније јер су истребљени са југа КиМ и опстају само на сверу Покрајине, где својим постојањем још увек спречавају продор шиптарских терориста, наркодилера и НАТО-а дубље у Србију.

Бивши директор ВБА Момир Стојановић такође тврди да не би било агресије на СРЈ да је Београд испунио захтев НАТО пакта који је тражио „само војну базу код Приштине и то је све.“(!)x Не само да Стојановић не говори истину због тога што је опште познато да је агресија била планирана за 1998. годину, а да су планови за њу направљени много раније, већ намерно обмањује јавност јер му мора бити познато да је власт Слободана Милошевиће нудила војну базу НАТО пакту, па чак и улазак СРЈ у НАТО, како би избегла агресију.

„Да бисмо избегли њихов војни удар били смо спремни на уступке који су били на самом доњем прагу државног достојанства и националног интегритета. Њих је интересовало рудно богатство Космета. Понуђено је да, уз симболичну концесију, (1 долар) коју би платили Србији, њихове (америчке и британске) компаније дођу и преузму управљање. Предлог је оцењен интересантним али и неприхватљивим. Надаље НАТО је желео своју базу на Космету. Понуђено је да, уз симболичну цену, добије војну базу, али уз сагласност Србије и Југославије. Били су позитивно изненађени али су одбили. Коначно не желећи сукоб, предложили смо да СРЈ буде примљена у НАТО, чиме би био решен проблем КиМ, а земља спасена од њихових бомбардера… Одговор је био –НЕ“xiнаписао је Момир Булатовић бивши председник Црне Горе у својој књизи Правила ћутања.

Дакле, Момир Стојановић износи неистине, вара и обмањује грађане Србије. Његове информације Србима 2004. године о припреми новог погрома на КиМ већ су биле познате, а о овим активностима су увелико писали Џозеф Бодански и Грегори Копли.xii Иза погрома су стајале САД и терористичка мрежа под њеном контролом. На жалост и најновија пропаганда чији је гласноговорник Момир Стојановић одише интересима Вашингтона и Пентагона. САД и њене обавештајне службе већ деценијама имају црне листе са именима Срба које треба уклонити на овај или онај начин и по којима раде њихове марионете у Србији. Срамота је што је део те медијске кампање постао бивши директор ВБА.

 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:440371-Za-NVO-od-naroda-27-miliona

 http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/izvestaj-anketnog-odbora-je-mankav-i-tendencizan.html

 „Да смо прихватили НАТО базу, сачували бисмо Косово“,НИН, бр. 3304, 24.04.2014. године.

 Види: http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/29/srbiia-borba-za-kosovo-i-metohiiu.-ii-deo.html

 НИН, исто.

 Исто.

 Исто.

 www.parlament.gov.rs

 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=11&nav_id=798709

 НИН, исто.

 Момир Булатовић, Правила ћутања, Народна књига – Алфа, Београд 2004. године, стр. 306 – 307.

 http://www.strategicstudies.org/ Balkan Special Reports.

(Фонд стратешке културе)