Прочитај ми чланак
У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, највише у Србији – 6,2 милиона. У Републици Српској 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црној Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља ове младе државе. Готово четири милиона Срба данас је у расејању.
– После девет великих сеоба српски народ је расут на пет светских континената – каже Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору у претходном сазиву српског парламента.
– Два милиона Срба је у нашем окружењу и региону, а два милиона их је у дијаспори. Ми непрестано улажемо напоре да тај народ држимо уз себе, уз матицу Србију, не бисмо ли јачали наш национални идентитет.
Српска дијаспора практично је настала 1690. године са првом великом сеобом са Арсенијем Чарнојевићем. Уследила је друга велика сеоба 1740. са Арсенијем Јовановићем на челу. Тако је настала дијаспора у Мађарској, Аустрији, Чешкој, Словачкој, Русији…
Професор др Владимир Гречић наводи да је око милион странаца до 2014. године добило немачко држављанство. Међу њима је и 61.936 грађана Србије. У Аустралији, где незванично има 200.000 Срба, правилно је пописана само трећина, а чак 95 одсто наших људи тамо је узело аустралијско држављанство. Највише исељених Срба је у Бечу, њих скоро 200.000, због чега је престоница Аустрије проглашена за главни град српске дијаспоре.
– Наш народ расут по свету има троструки статус – говори Раде Бакрачевић, српски активиста из Марибора. – Срби имају статус националне мањине у Румунији, Мађарској, Хрватској и Словачкој, статус радника на привремном раду у земљама Западне Европе и статус досељеника у прекоокеанским државама. Тренутно се Србија бори да избори статус националне мањине за Србе у Албанији, Аустрији и Словенији, где су најбројнији као странци.
Бакрачевић упозорава на чињеницу да нерешавањем статуса Срба у тим досељеничким земљама тамошње власти желе што лакше и што пре да „утопе и истопе“, односно да асимилирају Србе и претворе их у домаће становништво. Наши људи се томе опиру тако што негују традицију, али и тако што узимају српско држављанство, без обзира на то што су рођени ван Србије.
Томислав Перић, из Цириха, пореклом из Угљевика, узео је швајцарско држављанство јер му у време СРЈ нису дали српски пасош.
– Хтео сам деци да обезбедим сигурност и уредно школовање – каже Томислав, који је недавно прикупио средства за куповину школских клупа и послао их једној школи у Србији. – Али, остали смо Срби, јер данас имамо двојно држављанство и редовно путујемо у Србију и Републику Српску.
Од деведесетих није било нимало „популарно“ бити Србин у многим државама. У атмосфери јавног линча, узрокованој ратом на простору бивше СФРЈ и медијском пропагандом, у исељеничким државама Срби су били оклеветан народ и кривци за нешто што нису учинили. Због тога се на пописима становништва сви и нису изјашњавали као Срби. Тако је, на пример, по попису из 2011. године у Словачкој било само 698 Срба.
– У Словачкој се, према полицијским подацима моментално налази 2.784 наших људи, који су ту због спајања родбине, студирања, рада или неког другог разлога и још 800 људи српског порекла – тврди Стане Рибич, председник удружења Срба у Словачкој. – Они нису евидентирани. Зато што се скривају и не желе да кажу да су Срби, крива је и наша отаџбина која не подстиче националну свест и не негује односе са народом у расејању.
Срби из дијаспоре све више траже од отаџбине да брзо и лако добијају двојно држављанство. Посланик у румунском парламенту Славомир Гвозденовић поводом све гласнијих захтева из расејања каже:
– Ми немамо ништа сем имена, вере, језика и српског пасоша да у иностранству докажемо своје српско порекло.
(Новости)
