Прочитај ми чланак
Прошло је буквално неколико дана откако је Петро Порошенко ступио на дужност председника Украјине. Речи о „мировном плану“ и прекиду ватре већ „ове недеље“ су остале да висе у ваздуху, а уместо тога је дошло до интензификације борбених дејстава.
Украјинске јединице су заузеле Красниј Лиман, гуше се последње искре отпора у Мариупољу, на истоку Луганске области су дошли на границу са Руском Федерацијом. А даље ће, очигледно да дође до блокаде и гушења милионског Доњецка и отварања мреже концентрационих логора у циљу „филтрирања“ становништва Донбаса према степену његовог учествовања у „тероризму“. Очигледно је да то треба да се схвати као наступање „мира“ који је обећао нови украјински председник…
А за сада и даље трају тешке борбе. Донбас се великом брзином приближава црти хуманитарне катастрофе. Најтежа ситуација је у рејону Славјанска. Град и његова предграђа су разрушена. Користи се запаљива муниција, широко се користи тешка артиљерија, реактивни системи са плотунском ватром и тенкови. У Славјанску више нема ни воде, ни струје. Град, у ствари оно што је остало од њега, одбачен је у 19.век. А обзиром да гасних лампи одавно више нико нема, остаје само луч. У ствари, уколико устаници не добију помоћ споља, иста судбина може да снађе Доњецк и остале градове југоистока Украјине који се дигао на устанак.
Бројност украјинске групације у зони „антитерористичке операције“ је већ дошла до цифре од 30 хиљада војних обвезника. Број тенкова око Славјанска се процењује на 80 комада.
Данас се више не сумња да „мировни план“ Порошенка у пракси значи захтев безпоговорне капитулације устаника без икаквих гаранција и војно гушење отпора становништва. Приче о формирању „хуманитарних коридора“ за излазак избеглица представљају само сакривање почетка нове етапе казнене операције. Да Порошенко и његово окружење заиста желе прекид ватре – „коридори“ не би требали никоме.
Мотиви таквог понашања новог украјинског председника су такође схватљиви – без Донбаса полумртва украјинска привреда, која није још стигла до нивоа из 1990.године, осуђена је на пропаст. Јер донбаска предузећа, заједно са њиховим подизвођачима из других рејона – то је трећина бруто домаћег производа земље. При том не треба мислити да се тај рејон баве углавном угљем, металургијом, цевима и хемијом. Донбас је и снажан интелектуални, научно-технички, иновациони центар. У Доњецку, на пример, постоји једини Институт вештачког интелекта који је радио за све земље бившег Совјетског Савеза.
Порошенко, Јацењук и остали за сада не размишљају да коришћење запаљиве муниције, усмерено уништавање четврти за становање заједно са њиховим становницима, предстојећи концентрациони логори – представљају злочин против човечности. Не размишљају из јако једноставног разлога: казнену експедицију одобрава и прикрива Запад. Пре свих – САД. Али Американце не покрећу само геополитички прорачуни. Како их привлачи нафта у Ираку, у коме се данас ваља већ трећи рат, исто их тако мами и донбаски шкриљчани гас. Његови слојеви се налазе баш у делу где су оружани сукоби најјачи – између Луганска, Славјанска и Краматорска.
За кијевску власт гушење устанка у Донбасу све више постаје питање живота и смрти у буквалном смислу. Јер ако у борби дође до преокрета, за поступке уништавања градских становника мораће да се одговара. И то пред судом.
Да ли је могућ преокрет? Када се одговара на то питање ових дана има све више скептика. Без обзира на то – нећемо да журимо са закључцима. Славјанск наставља да пружа отпор, код Луганска је напредовање украјинских тенкова (до 40 јединица) заустављено, а код Красног Лимана је избачен из строја дивизион „Ураган “ – те, и још неке чињенице говоре да у Донбасу може још много шта да се деси. На пример, да се конфликти и даље интернационализују. У борбу се на страни обе републике укључују добровољне формације из различитих земаља. Одреди иностраних добровољаца већ дејствују. Ту су Немци, Пољаци, Италијани, Шпанци.
Већ је почело да се прича да ће, уколико нови председник не заустави јачање казнене операције, ширење конфликта у Донбасу изаћи изван оквира локалног конфликта и може да се претвори у цео фронт необјављеног Трећег светског рата. Истина, може се десити да доњецки устаници на то одговоре, те би у том случају Донбас за нацисте 21. века и њихове подстрекаче могао да постане нови Стаљинград.
(Фонд стратешке културе)
