У случају веће конфронтације са Русијом, САД правац преко Валоне и Војуше виде као идеалан пут уплива на Балкан

Чињеница је да се неколико важних догађаја одвијају на Балкану на економском и на политичком плану. Да ли сматрате да воде напретку (?) земаља у региону?

— Јужни крајеви бивше Југославије и Албанија налазе се у процесу реформи. Добро је што тај деценијски процес има извесну подршку из САД и ЕУ. Ипак, исте државе раде и на подстицању одређених националистичких и великодржавних пројеката у региону. Мислим да је неспремност ових великих сила да уваже специфичности већине република бивше СФРЈ и да примене исте стандарде за Албанце и друге народе у овим земљама трајно разјединила и дугорочно оштетила наше земље. Нама данас треба посебан и нешто другачији пут. За разлику од Словеније и Хрватске – које су у ЕУ и НАТО ушле као Естонија или као што би, само да може, Грузија – ми ћемо ући као европске парије или као Аустрија. На нама је да смогнемо снаге да дођемо до положаја другачијег од оног који нам је намењен.

О АУТОРУ

Чедомир Антић ,магистрирао историју на Универзитету у Бристолу, а докторирао је на Универзитету у Београду.
Проучава српско-британске односе, а запослен је као доцент на одељењу Историје Филозофског факултета, Београдског универзитета.
Антић је био председник Главног одбора Студентског протеста 1996-1997.
Чедомир Антић је аутор националног програма Нацрт из 2002. године.
Тренутно је председник Напредног клуба.

Да ли су Македонија и Србија спремне за улазак у ЕУ или још увек има пуно проблема које треба решити?

— Србија и Македонија имају бројне проблеме. Ипак, ти проблеми се не разликују много од оних које су имале Хрватска или Бугарска. Нама се чини да су најважније препреке економске и, објективно гледано, у праву смо. Ипак, у Берлину, Лондону и Вашингтону то не гледају тако. Одлагање и непоштено решавање „албанског питања“, неправедан однос према српском народу изван граница Србије, махинације око стабилоности Републике Македоније (од односа према албанском екстремизму до имена државе) дугорочно оспоравају сваку могућност ступања наших држава у пуноправно чланство ЕУ.

Да ли уопште постоје начини да се смире страсти када је реч о нетрпељивости између етничких заједница на овим просторима?

zvornik02— Наравно. Само је потребно да отворена питања буду решена компромисом. Какав је то компромис ако једна страна добије безусловно међународно признање и сву имовину, а друга добије дугове, трајни прогон свог народа, дугорочно место на стубу срама и још је убеђују да је примена европске повеље о локалној самоуправи некакав уступак који су јој учинили? Замислите да је неко Немачку 1965. суочавао са листама захтева, обесправљивао јој део народа или организовао непријатељске састанке државних врхова њених суседа? Већ десет година несумњив извор кризе на Западном Балкану су управо оне велике силе које извозе своје проблеме овде.

Какав је ваш став што се тиче оружаних напада на полициске станице у Гошинцу и Зворнику?

— Ти напади се значајно разликују, али је модел исти. Реч је о органзованом покрету за промену политичког и уставног стања у Македнији, Србији и Босни и Херцеговини. САД и ЕУ верватно не стоје иза ових напада, али су подршком албанском и бошњачком национализму дали наду екстремистима да ће у својим плановима бити успешни. Занимљиво је да напад на полицијску станицу у Гошинцу личи на почетак албанског устанка из 2001. године. Такође значајно је да се овај напад поклапа са сукобом великих сила око тзв „Турског гасовода“. Једино решење је јачање политичких веза између Србије, Српске и Македоније. Стара замисао Напредног клуба је стварање политичког савеза сродних држава на Балкану: Србије, Македоније, БиХ/РС, Црне Горе, Бугарске, Румуније и Грчке. То би био нови Балкански савез, наш Бенелукс.

Већ су изашле информације ко су кривци у тим инцидентима. Да ли сматрате да иза њих стоји нека моћна земља или да су нечији плаћеници?

— Мислим да је одговор на то питање сложен. Реч је о екстремстичким или криминалним елементима који су формално самостални. Велике силе их без много сумње подстичу својом пропагандом и нечињењем…

Свесни смо да прича о „Великој Албанији“ више није мит. Да ли сматрате да и Македонију чека отцепљење њених територијалних делова?

— “Велика Албанија” није још увек много изгледна. Постоје бројни унутрашњи проблеми кад је реч о интеграцији албанске нације. Ипак, македонске елите су, беспоговорно се сврставајући уз Сједињене Државе (у случају Србије од које јој није претила никаква опасност), постале жртва њихових краткорочних интереса. САД би могле да стабилизују Македонију маргинализацијом екстремистичких група међу Албанцима – рецимо политичиким притиском на странке које се залажу за стварање „Републике Илириде” као и прогоном оружаних група као тероритичких. Такође, могли би да дугорочно учврсте македонске позиције у Скопљу и дозволе повезивање Македоније са суседима у борби против албанског екстремизма. Познато је да је уједињење Албанца извршено прошли пут у оквиру нацистичког „Новог поретка”. Зашто су македонске власти беспогооворно подржавале албански национализам увек када их се није непосредно тицао? Признајући безусловно „Републику Косово”, званична Македонија је отворила пут сварању „Републике Илириде”.

Докле ће међународна заједница да буде „глува и слепа“ на сва ова дешавања?

— Међународна заједница у нашем случају не постоји. Постојала је пре 1999. године. Сада нашим земљама управљају САД, Немачка и Британија. Оне су неосетљиве на кршења права и интереса Србије или Македоније. Ако Албанци масовније устану на оружје, биће то свакако у споразуму са овим силама.

Коме би, осим Албанцима, одговарало обједињење „природне Албаније“?

makedonijaprotest— Реч је о старим правцима за продор на Балкан са запада. У случају веће конфронтације са Руском Федерацијом, у Вашингтону и Лондону тај правац преко Валоне и Војуше несумиво виде као идеалан пут свог уплива на Балкан. Ипак, руска опасност на Балакну је химера. На другој страни, помоћ албанском и бошњачком национализму, баш као и на Блсиком Истоку, увек доноси највећу корист екстремистима и верским фундаменталистима, који воде глобални рат против САД. Више није могуће рећи да неког политичара у САД или Британији није брига шта се код нас дешава пошто „неће овде живети“. Тероризам је данас глобалан, а албанске земље су извор „беле Ал Каиде“.

Русија је пријатељски настројена према Македонији и Србији. Да ли је најава за изградњу „Турског потока“ активирала тероризам на овом подручју?

— Мислим да је одговор на то питање, нажалост, без много сумње, потврдан.

Које је најидеалније решење за излаз из ове неправедне ситуације у којој Америка и НАТО диктирају дешавања на овим просторима?

— Интерсовање САД и НАТО за наше земље је све мање. Нажалост, то у овој фази омогућава полурешења, ослањање на стереотипе и деловање другоразредних дипломата и политичара из САД и НАТО, који нису дорасли задатку. Мислим да би најбоље било да што пре буде организована нова конференција типа Дејтонске која би трајно решила питање граница на Балкану. Услов за све била би демократска легитимација, одрживост и истински компромис.

(Напредни клуб)

Ознаке: Македонија, Русија, САД, Србија, Турски ток, Чедомир Антић, „Балкан”