ПОНЕКАД – Гарави сокак 

Понекад, кад немаш
ништа паметније
ти ми дођеш у сећање
и врата развалиш 

Понекад, као стена
од камена
пустим плиму да победи
и да ме с тобом повреди 

Понекад, и никад више
сетим се, ал’ време брише
све што је било између нас 

Понекад, само кроз снове дошеташ
у дане нове подсетиш
да једини си спас

Конобар, донеси
цугу за овај сто
провери лагер пича мог
ноћас ћу да се напијем 

Конобар, донеси
увек чаше две
јер тако много лакше ће
туга ноге да добије 

Понекад, и никад више
сетим се, ал’ време брише
све што је било између нас 

Понекад, само кроз снове дошеташ
у дане нове подсетиш
да једини си спас 

Понекад, када се за собом окренем
лавина суза се покрене
због свега и због свих 

Понекад, и Дунав се заустави
неслана шала судбине
чини се да смо били ми 

Понекад, и никад више
сетим се
али време брише
све што је било између нас 

Понекад, само кроз снове
дошеташ у дане нове
и подсетиш да једини си спас

Ознаке: Гарави сокак, песма за лаку ноћ, Понекад, романса, Србија