Прочитај ми чланак
Знатан је број србских јуначких народних песама којима одговарају паралеле у књижевностима других народа, с којима смо у сродству или не. То што се сродност или подударност мотива и обраде јављају у србским јуначким песмама и руским билинама (руске јуначке песме), не тражи много истраживања, јер се ради о два истородна народа, који се нису ни данданиле много удаљили, ни крвно, ни језички. Ти мотиви се чувају у заједничком предању.
Навешћемо неке подударности у мотивима песама србске и руске епике: Бановић Страхиња са песмом Иван Годинович; Иво Сенковић и Ага од Рибника са билином о Данилу и његовом сину Михајлу; “Ропство Јанковић Стојана” са песмом о Добрињи Никитићу; песма о љуби хајдук-Видосава са билином о Ставру Годиновићу; двобој Мусе Кесеџије и Марка Краљевића са руским причањем о премудром Јакиру (Хејкару).
Веома је занимљива подударност између србских и немачких песама, и то питање захтева дубља истраживања. Сличност, подударност или истоветност мотива у ове две књижевности које језички немају никакве сродности и где су ови народи просторно веома удаљени, могу бити условљени случајношћу, преузимањем туђих узора или далеком језичко-генетском сродношћу. Ево неких подударности: Женидба Душанова у србској песми има паралелу са Гинтеровом женидбом, у неколика певања, немачке Нибелуншке песме; Марко Краљевић и Алил Ага са немачком легендом о Тилдреку из 13. века; песма о Марку Краљевићу и Мини од Костура и старо немачка песма о Волфдитриху.
Али, ево две песме из србске и немачке књижевности, које имају, слободно можемо рећи, запањујућу сличност, не само у својој целини, већ и у појединостима. То су србска песма Женидба Стојана Јанковића и немачка песма о јунаку Валтарију, која је настала у десетом веку.
Ево тих појединости: Валтарије и Хилдегунда беже са Атилина двора, кад Хуни спавају уморни од пића – Златија бежи са Стојаном пошто су њих двоје опили њеног оца, који тешко пијан заспи; Валтарија и Хилдегунду гоне Гунтер и Хаген с дружином – у потеру за Стојаном и Златијом, креће њен брат и његова дружина. Валтарије пре него ће стићи потера заспи на коленима Хилдегундиним. То исто чни Стојан на Златијином крилу.
И Стојан и Валтарије пре обрачуна са потерама, отправљају веренице са разбојишта. Победу односе и Валтарије и Стојан. Златија и Хилдегунда су према песми, веома сличих карактерних црта. После боја Стојан и Валтарије иду свако својој кући венчавају се с вереницама и настављају срећан живот.
Наша песма је много млађа по настанку од немачке. Да ли се овде ради о позајмљеном мотиву, случају или нечем трећем? Не постоји ни теоретска могућност да је наш неписмени епски певач знао немачки језик и његову песму, у периоду тешког ропства. Још је мања могућност случаја.
Остаје могућност заједничког извора, који је у прошлости просторно обухватао места настанка песама. Још од незапамћених времена, Венети или Венди (Илири) насељени су од Јадрана до Балтика, што повезује простор настанка обе песме. Немци од свог доласка у Северну Европу у првом веку ст. ере, до данданиле Србе зову Вендима. Тако се и догодило да понемчени Срби пренесу овај мотив у немачко народно предање, а наш народни певач у временски млађој песми разбукта исти староставни жар запретеног предања.
(Весник, Радослав Унковић)
