Раст броја избеглица са Блиског истока и могућност да ће Србија морати трајно да збрине релативно много њих, увећава економске и политичке ризике у Србији, оцењује фирма Рејтинг која заступа Ден и Бредстрит (ДиБ), једну од највећих бонитетских кућа у свету.

Ова кућа је задржала рејтинг Србије на нивоу ДБ5 што је ознака за земље са високим ризиком пословања. У извештају се наводи да је ситуација са избеглицама до сада била под контролом, јер је већина њих брзо прелазила у Мађарску, али да сада прети озбиљно повећање трошкова. Наиме, Македонија више не зауставља избеглице и пушта их да прођу, док је Мађарска поставила ограду према Србији.

– Због тога брзо расте ризик да ће Београд морати да прими велики број избеглица и то на дуже време или чак трајно. Оваква ситуација узрокује повећање економских и политичких ризика у Србији – оценила је бонитетска кућа.

Готово цео трошак смештаја и третмана избеглица у Србији пада на државу која се није опоравила од финансијске кризе и дугује око 24 милијарде евра. Постоје и друге претње по Србију, а једна од њих је и политичка.

– Прилив избеглица може изазвати радикализацију у земљи ненавикнутој на мигранте и са много незапослених. Све док влада не пронађе начин да заустави прилив избеглица, све више расте подршка радикалним странкама – навео је ДиБ.

ЕУ је за Србију и Македонију досад определила укупно милион и по евра за мигранте. Од тога је у Србију стигло тек 150.000 евра, а још 240.000 из ИПА фондова отићи ће за помоћ избеглицама. У Влади Србије кажу да 15.000 евра, односно осам евра по особи, Србија сваког дана издваја да би збринула избеглице.

Тим новцем обезбеђује се основни једнодневни смештај. У то не улазе трошкови за додатно ангажовање полиције, лекара, комуналаца, активиста, трошкови превоза…

Премијер Србије Александар Вучић каже да ће Србија вероватно и трајно прихватити одређени број миграната.

– Србија ће прихватити известан број миграната. По томе смо више Европљани од других. Ми не подижемо ограде – написао је Вучић на свом Твитер налогу.

Србији су значајне и донације појединачних земаља и организација, попут УНХЦР, чија је помоћ достигла милион евра. Помажу и Дански савет за избеглице, Руски хуманитарни центар…

– За избеглице у Србији ћемо засад издвојити 400.000 евра. Тим новцем ће се набавити храна, хигијенски производи, покривачи и вреће за спавање – каже амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман.

Ознаке: економија, мигранти, српска привреда