Прочитај ми чланак
Овогодишњи Први мај Грчка обележава са новом владом, у којој је главна компонента Сириза – коалиција радикалне левице. Парламентарна већина изгласала је ову владу 25. јануара захваљујући њеном програму окончању болне политике штедње и доношењу социјалне помоћи и економских реформи Грчкој.
Два пута током двадесетог века десничарске снаге и њихови патрони – локални и спољни – мислили су да је левица дошла до свог краја. Први пут то се догодило након грађанског рата; други пут након краха „постојећег социјализма“ који је кулминирао распадом СССР 1991. У то време, крај идеологија и историје су промовисале присталице капитализма широм света као непобитну истину.
О АУТОРУ
Панос Тригазис је координатор одсека за међународне односе у Сиризи.
У оба наврата у Грчкој левица се вратила као победник. Године 1958, на врхунцу хладног рата, уједињена левица постала је друга политичка снага у земљи. Почетком 21. века појавила се нова јединствена и уједињена левица са визијом социјализма 21. века са демократијом и слободом.
Потом 2004, када је Сириза формирана уједињавањем различитих снага и комбиновањем различитих култура на левици. Требало би напоменути да лого Сиризе садржи три заставе – црвену лабуристичког покрета, зелену екологије и љубичасте феминизма и других савремених социјалних покрета.
После 2014. пут Сиризе није био нимало лак. Ипак, извукли смо идеје и искуства из њеног удруживања са новим социјалним покретима, учествовања у Светском и Европском социјалном форуму. Били смо у првим редовима демонстрација против неолибералне капиталистичке глобализације проглашавајући да је „другачији свет могућ“.
Када је 2008. избила велика и мултидимензионална међународна капиталистичка криза у САД, Сириза је представила алтернативни предлог за власт у антинеолибералном правцу, предлог који су подржали наши учесници у великим демонстрацијама на градским трговима. Кроз процес поновне изградње организације и израде програма, грчки народ је прихватио Сиризу, која је 2012. изабрана у опозицију, чиме је поплочан пут за историјске промене 25. јануара ове године.
Претпоставимо да влада земље коју води премијер Алексис Ципрас, харизматични председник Сиризе, има тежак посао, након пораза владе која је левици оставила социјалне руине, презадужену економију и стопу рецесије која је достигла 25 одсто у протеклих пет година.
Сходно томе, влада коју је формирала Сириза и Партија независних Грка (чија нам је сарадња била потребна не би ли обезбедили парламентарну већину од више од 151 места, колико је по уставу земље потребно за формирање владе) од самог почетка је предузела херкуловски посао, унутар Европе са социјалним и политичким односима који су непријатељски настројени према левици и антинеолибералним снагама. Ипак, упркос тешкоћама, нова влада чврсто инсистира на поштовању обавеза према грчком народу. Наш приоритет је био да се изборимо са хуманитарном кризом а многе од приоритетних места су већ усвојени у парламенту.
У исто време, за протекла два месеца смо преговарали са нашим партнерима у еврозони, трагајући за солидарним и узајамно корисним споразумом. Ми не бисмо да изаберемо опцију да Грчка остане изван еврозоне или ЕУ; ми се боримо да обезбедимо да наша земља има једнаку улогу у европским токовима. Нова влада Грчке учествује у разговорима са одређеним захтевима у потпуности свесна великих тешкоћа. Данашња ЕУ није јединствена Европа како говоре и према нашем мишљењу радикалне промене су потребне а своде се на „поновно успостављање Европе“.
Борећи се унутар ЕУ нисмо изгубили европску визију. Желимо истинску уједињену Европу од Атлантика до Урала уз уверење да мир и безбедност Европе не може да егзистира без Русије а још мање против ње. То је такође важна лекција антифашистичке победе у Другом светском рату, а 70. годишњица тог догађаја биће обележена 9. маја.
Што се тиче Балкана, Сириза верује да регион не сме да буде „двориште“ Европе. Балкан је Европа, они могу и морају представљати мирну базу подршке у нашем заједничком европском дому.
Специјално за Данас
