После Сирије и Украјине, САД и Русија су на попришту новог, потенцијално “врућег” судара на Балкану, у Македонији – коментарише у аналитичком осврту на догађаје у Скопљу Ендрју Корибко из Охаја, политички познавалац посвећен руским међународним односима, Блиском истоку, Источној Европи и Централној Азији, тренутно на Државном институту за међународне односе у Москви (“US-Russia Round Three: Macedonia”).

То је треће по реду сучељавање те две силе у тзв. новом хладном рату, после амерички режираног распламсавања рата у Сирији и преврата у Украјини, у којем САД следе углавном један те исти модел дејства, најпре “колор-револуцијом”, а онда, уколико покушај не успе, комбиновањем “колор” притиска с елементима неконвенционалног рата, што је у македонском случају упад сасвим недавно албанских терориста у Куманово, тумачи аутор.

За даљи ток догађаја у Македонији пресудан је у том смислу и исход са Запада подстакнутих демонстрација у Скопљу, организованих за 17. мај. А у контексту тих македоноских збивања требало би разумети и релативно недавне изјаве о стварању “велике Албаније”. Реч је о влади која сарађује са Русијом. Уколико се она не уклони притиском демонстрантима, уследиће кораци да се та земља на други начин гурне у хаос, излаже аутор.

У Македонији, као и у Сирији и Украјини

“То што се догађа у Македонији несумњиво је продужетак америчке већ покушане и испробане дестабилизационе тактике, и следи по егзактно истом сценарију како се пре тога збивало у Сирији и Украјини”, пише Ендрју Корибко.

Повезујућа нит догађаја у Сирији, Украјини и Македонији је појединост да су то “прокси-ратови између САД и Русије, с Вашингтоном у деструктивно-офанзивној улози, и Русијом у стабилизујућој одбрани”. У Македонији је то мало теже уочљиво јер су тамошња збивања у сенци њене званичне политике придруживања НАТО пакту и Европској унији, због чега се влада земље и обавештајне службе не могу јавно прозивати поводом сарадње са одговарајућим телима Русије. Међутим, именовање једног македонског дипломца Државног института за међународне односе у Москви за македонског амбасадора у Русији “јасно указује на интенцију Скопља да продуби везе с Москвом”, наводи аутор чланка.

Скопље Русији није увело санкције. Поврх тога, у време терористичког искушења Русија је подржала Македонију. И даље, Македонија је једна од свега неколико земаља Европе чији су председници 9. маја дошли у Москву. У престоници Русије, председник Ђорђе Иванов срео се с патријархом Кирилом, а то јесте привилегија резервисана за важне пријатеље Русије.

“Све заједно, може се уочити да је Русија рапидно развила утицај у Македонији, у склопу њених ширих планова с гасоводом Балкански ток, и може се подразумевати да то укључује и обавештајну сарадњу и контра-колорреволуционарну помоћ”, наводи аутор.

И демонстрацијама и уз помоћ терориста

Ендрју Корибко пише да се амерички модел за уклањање непожељних режима састоји из неколико сегмената. Када је земља нациљана за асиметрични напад, САД предузимају колор-револуциони покушај како би промовисале “меку” дестабилизацију (која, како се могло видети из сиријских и евромајданских иновација, уствари укључује и итекако много проливене крви). Не успе ли се да се том тактиком уклони демократски изабрана и легитимна влада, САД тада “крећу да следе један неконвецнионални рат (тероризам и побуна) да повећају притисак, у нади да је то довољно да се свргне власт” земље која је у питању.

Крајњи сценарио у свим случајевима је да се испровоцира конвенционална војна интервенција, у случају да су покушаји у претхоне две фазе неуспешни. То се маскира “хуманитарном интервенцијом”, “одговорношћу да се узме у заштиту…” или “антитерористичком операцијом”.

У Украјини се успело колор-револуцијом, али то није прошло у Сирији, и отуд у тој земљи неконвенционални рат. “Иста ствар се догађа у Македонији, управо сада, макар и уз борце трениране од ИДИЛ.”

САД су смишљено вратиле у живот једну од најопаснијих терористичких група на Балкану, Косовску ослободилачку армију, само да би подстакле етничку поделу између Албанаца и словенских Македонаца – и олакшале план за промену режима. Стратегија је да се примени механизам двојног притиска.

Темпирна бомба Велике Албаније

Сва три геополитичка конфликта у новом хладну рату, у Сирији, у Украјини и у Македонији, имају везе са енергетском стратегијом САД у Евроазији и вољом Вашингтона да доминира над кључним транзитним токовима на том суперконтиненту. У Сирији, председник Башар Асад се сагласио да са Ираном и Ираком гради Гасовод пријатељства, и гас из Залива допрема на тржиште ЕУ. То није у складу с плановима да Катар и Сауди Арабија, ривалским гасоводом кроз Јордан и Сирију, допреме у ЕУ не-ирански гас. Асадови и сиријски проблеми почели су када се председник није приклонио алтернативи и настојању да се заобиђе Иран.

У Украјини, проблем је створен покушајем да се најважнији геостратешки енергетски пут Русије, кроз ту земљу, стави под контролу САД – што би Америци омогућило контролу и ЕУ и Русије.

Када су САД успеле у Украјини, у Вашингтону се није имало у виду да ће Русија, суспендовани Јужни ток заменити Турским/Балканским током, а да ће се транзит руског гаса кроз Украјину укинути од 2019. на даље.

Сада, у Македонији, САД су решене да разоре Турски/Балкански ток, видећи његово само постојање као умањивање америчког “успеха” у Украјини. И поврх свега, желе да на сваки начин спрече руски утицај на Балкану, уз помоћ гасоводних планова. Страхују да би такав развој иницирао “мултиполарни удар” у стратешки рањивом задњем дворишту ЕУ.

Геополитика налаже да је Македонија уско грло било које интеграције север-југ кроз Балкан, и одатле френетична утакмица између САД и Русије око њене стабилности и стратешке трајекторије. Будућност Балкана “скоро буквално” води кроз Македонију, а њено приклањање или униполарном или мултиполарном свету, произвешће вибрације широм целог континента, директно утичући на природу односа САД и ЕУ и Русије и ЕУ, пише аутор.

Једну страну репрезентује концепт велике Албаније, другу концепт Јужног тока. У том смислу Балкан ток је више него комад физичке енергетске инфраструктуре, јер је гасовод магнет мултиполарности и према томе атрактивна алтернатива хазарду ЕУ интеграције, пише Корибко.

Руско уважавање суверености и независности партнера је окрепљујуће, и отуд толика подршка за тако кратко време. Суочен с таквим такмацем, једнополарни свет је одлучио да ривала саботира “активирањем временске бомбе Велике Албаније, која прети да регион гурне у хаос и прекине мултиполарну интеграцију, започету мимо његове контроле”, пише Ендрју Корибко. Његов чланак објављен је у очи недељних демонстрација против владе у Скопљу.

Извор: Балканмагазин – Петар Поповић

Ознаке: "Велика Албанија", SAD, албански терористи, Ендрју Корибко, Македонија, Русија