Прочитај ми чланак
Фото: Марко Метлаш
Тешко. Пре око сто година, Живојин Мишић је рекао чувену реченицу: „Ко сме – тај може“.
После пораза у Португалији (2:1), питање је само да ли наши фудбалери желе да иду на Европско првенство? Да ли смеју да се усуде да помисле да је то могуће? Било је, и пре овог пораза, а могуће је и сада. Могуће, ма колико било тешко.
Та „студија изводљивости“ има две стране, попут медаље. Једна је математичка, а друга… о њој ћемо на крају.
Математички посматрано, наши „орлови“ би морали да победе у све четири преостале утакмице, а да неко од два тима која су тренутно други и трећи, Данска и Албанија, не освоји у своје четири утакмице – више од пет бодова.
Подстетимо, из сваке групе на првенство Европе ићи ће по две најбоље селекције, иде тамо и најбоља трећепласирана, док ће преосталих осам трећепласираних екипа играти у баражу. А у нашој, И групи, ситуација је тренутно следећа:
Португалија 4 3 0 1 4:2 (+2) 9 бодоа
Данска 4 2 1 1 6:4 (+2) 7
Албанија 4 2 1 1 4:5 (-1) 7
Србија 4 1 1 2 6:6 (0) 1
Јерменија 4 0 1 3 3:6 (-3) 1
(УЕФА је Србији одузела три бода због нереда на прекинутој утакмици са Албанијом, коју је Србија добила службеним резултатом 3:0, па је сада ту где јесте)
Ево и ко с ким игра до краја у нашој квалификационој групи за одлазак на Европско првенство 2016:
13. јуна
Јерменија – Португалија
Данска – Србија
4. септембра
Данска – Албанија
Србија – Јерменија
7. септембра
Јерменија – Данска
Албанија – Португалија
8. октобра
Албанија – Србија
Португалија – Данска
11. октобра
Јерменија – Албанија
Србија – Португалија
Дакле, пошто је неопходно бити бар трећи, да би се домогли баража, наши репрезентативци треба да надокнаде шест бодова заостатка за Данском или Албанијом. И једнима и другима – гостујемо. А морамо да их победимо.
Делује незамисливо да их ми све редом победимо, а да баш они који треба да негде киксну, то ураде довољан број пута.
Али, није важно да ли ће наши фудбалери отићи на ЕУРО2016, већ – да ли ће доћи себи.
Јер, у њима има потенцијала да се прошетају и до завршнице првенства Европе, има и знања и фудбалског мангуплука који уме да одушеви навијаче. Само, неко мора да их тргне. Да их поведе. Да их подсети – колико могу, а колико читав њихов народ то једва чека.
Неко мора да их тргне из летаргије, да их ослободи незаинтересованости, а неретко и страха који као да се увуче када навуку дрес са грбом на коме су четири оцила.
А она Мишићева изрека, у својој целини, заправо гласи овако:
„Ко сме, тај може! Ко не зна за страх, тај иде напред!“
Па, крените напред. Храбро, а не млитаво. Погледа пуног жеље, а не погледа одсутног. Не чекајте, већ јуришајте. Не слушајте гласове критичара, само – завирите у своје срце.
Ту и настаје и нестаје онај одговор „тешко“ на питање „Како ћете ви на ЕУРО2016?“. Јер, можда су сви други стварно бољи од вас.
Али, народ овде не занимају други, већ – да ли је и у вашим срцима остало јунаштва?
Завирите и ви тамо.
Нико од вас ништа друго и не очекује.
(Блиц спорт – Д.Николић)
