Прочитај ми чланак
Аномично друштво је оно у којем владају хаос, насиље и безакоње, а Србија је типичан примјер таквог друштва, оцијенио је социолог Ратко Божовић гостујући у “Новом дану” телевизије Н1.
Повод за разговор са Божовићем била је инфромација која се појавила у медијима да су двије службенице поште на Дедињу ескпресно, и по казни, добиле премјештај у Младеновац, након што, наводно, нису препознале министра Вујовића и тражиле му личну карту.
Директор Поште Милан Кркобабић изјавио је у “Новом дану” да премјештај нема везе са министром Вујовићем, и да не постоји службена бељешка која указује на то да је у пошти на Дедињу дошло до инциденнтне ситуације, као и да не постоји службена жалба министра, нити жалба службеница које су премјештене.
Божовић каже да му је жао што се министар Вујовић нашао у овој причи, јер му је он дјеловао као један од ријетких који зна шта ради.
“Ја бих више волио да смо имали овакву информацију – да је службеница награђана што је министру тражила исто оно што тражи од осталих грађана. И то на иницијативу министра. Онда бих рекао да се овдје нешто добро дешава”, навео је Божовић.
Он је оцијенио да се у Србији “све дешава и све решава у политици”.
“Све је то мало повезано са оним што видимо у онима који представљају власт. Овдје је важније не шта ко говори, него ко говори са становишта онога која му је позиција. Ако је важније то што ја јесам, него оно што говорим, то је онда већ проблем. На томе много раде и медији у том смислу што сами мало могу да узвисе оне који су на власти, и да их превише презентирају”, оцијенио је Божвоић.
Он сматра да је у Србији увијек “крив онај други”, јер, како каже, нема критичке рефлексије, нема јавности.
“Да има јавности, не би било да један дан причам једно, а други дан причам друго. Данас не знамо шта је било јуче, јер смо већ заборавили”, подсећа Божовић.Изгубили смо не само стрпљење, већ и наду.
Гост “Новог дана” има утисак да су људи у Србији на кратком фитиљу, и да су изгубили не само стрпљење, већ и наду. “У транзиционом простору, вакууму – гдје је један систем срушен, а други још није успостављен – дешавају се најгоре могуће ствари, јер се не успоставља вредносни систем”, упозорава Божовић.
“Ми смо морално пропали. Оно што се догодило прво је морални колапс, морално самоубиство. Овдје не постоји емпатија… Овдје је пострадала морална интелигенција – ја вама чиним оно што не бих желио да ви мени чините. Мислим да имамо тај проблем, да смо ко гуске у магли. Кад бих био циничан рекао бих да су људи изгубили компас, јер је држава одавно изгубила компас”, каже Божовић.
Он се не слаже са оцјеном да народ добија власт какву заслужује и вјерује да је власт много гора него што би могла да буде, односно да је бира тек једна четвртина бирачког тијела.
Ауторитарни менталитет тражи вођу да води и заводи
Говорећи о потреби људи да од Тита, преко Милошевића, па и Коштунице и Тадића, и све до премијера Вучића, на челу државе имају вођу, Божович је рекао да ми у Србији постоји ауторитарни менталитет који тражи вођу који води, па и заводи.
“Не идемо за законом, него за вођом. То нам говори да имамо појмове трајног опстајања или дугог трајања. Ово је проблем политичке културе. Овдје нема културе, нема критичке јавности. Кад тога немате, онда ја могу са становишта власти, да један дан причам једно, други дан причам друго”, каже он.
Божовић је оцијенио и да политика у Србији одавно није умијеће рационалног или могућег, већ умијеће немогућег. Србија је, према његовим ријечима, постала типично аномично друштво у којем владају хаос, насиље и безакоње. У социолошком смислу патолошко је друштво оно у којем преовлађује екстремизам, објашњава Божовић и констатује да би на питање да ли смо ми онда здраво или болесно друштво, одговор требало да да неки наш психијатар.
Извор: Н1, balkanbreakingnews.com
